Epizoda 1:

(Zemun, 22. Travnja 2013.)

(Mladi Mitar gleda TV dok njegova mama priprema cicvaru za veceru.)

Mitar: Mama, sta pravis za veceru?

Mama (odgovara prilicno tiho): Cicvara, sine.

Mitar: pa ne opet cicvara. Znas li ti kad sta drugo napravit osim jebene cicvare?

Mama: Znala bih ja sto sta napravit kad bih imala para. Znas i sam kakva je situacija u kuci. Otac sam radi, a i to sto zaradi potrosi u kafani casteci svoje jarane. Znas i sam da mi daje sitnis za namirnice. Jutros mi je dao samo 120 dinara. Sta ja da radim sa 120 dinara? Mogu samo kupit dva 'leba i pastetu. Nisam ja kriva sto su vasem ocu vazniji njegovi pajdasi nego poridca (pocinje plakati).

Mitar (prilazi mama da je utjesi): Mama, nemoj plakati, molim te. Sve ce biti dobro. Dobra je i cicvara. Trebamo biti zahvalni i na tome. Deca u Africi nemaju ni to. Kad bi oni imali svaki dan da jedu cicvaru, bili bi presretbi. Bili bi zadovoljniji nego ovi bogatasic kad jedu kavijar ili creme brouilee. Mama: Da, stvarno ima naroda nogo siromasnijeg od nas. I opet su zadovoljni, ne zale se. A ovim jebenim bogatasima kao sto su Rotschildi i Rockefelleri, ni svet nije dovoljan.

Mitar: ma oni su prokleti. Oni su prodali svoe duse djavolu. Zbog para bi ubili i svoje bliznje.

Mama: Da, u pravu si. Ponekad vise volim sto sam siromasna, nego da sam bogata k'o ti djavli. Mnogo je ljudi sretnih iako nemaju novca.

Mitar: A mi smo i nesretni i nemamo love. (slatko se nasmije).

Mama: I ti sine, samo izvaljujes gluposti. Sprdas se s ozbiljnim stvarima (udari ga lagano krpom p licu i nasmije se).

(U kucu ulazi Miolojko, mitrov otac. I Mitar i majka se odjednom usute).

Milojko: Sta je, koji kurac? Zasto cutite? Tracali ste me, ap ste se sad ucutali, picke?

Slavica: Nismo te tracali. Nemamo razloga da te tracamo. Zasto uvek mislis da te neko traca?

Milojko: 'Ajde suti, kurvo. Bolje mi psotavi vecerz. Gladan sam, u picku mareinu.

(Uplasena Slavica brzo servira veceru Milokjku.)

Milojko: Gde je Milica?

Slavica: u sboi je, spava.

Milojko: Ta mala samo zna spavati. Nikad je nisam video da uzme knjigu da uci. Ne vidi kako se mi patimo. Ne moze to njoj uci u glavu. Umesto da uzme knjigu da uci, ona samo spava. Idi je probudi!

Slavica: Pusti curicu da spava. Jutros je ustala u sest.

Milokjo: boli me kac sto je ustala u cest. Probudicu je.

Slavica: Nemoj molim te, Milojko, opet praviti probleme. Devojcica je legla pre pola sata. Zasto svaki put moras praviit probleme kad se napijes? Zasto uopste pijes?

Milojko: Nisam tebe pitao za savet. Da ti ista znas, radila bi u banci za salterom, a ne bi samo sjedila u kuci. Od tebe nema koristi no Bog, ni narod, kurvo jebena!

(Mitar je pobjesnio i skocio sa stolice): Nemoj da vređaš mamu!

Milojko: Sta je ti, pickonjo? Sta se ti javljas= nisi u stanju naci pos'o. Onaj mali Zdravkov, Nebojsa se zaposlio kao automehanicar kod Zorana Pavlovica.

Mitar: Znas i sam da trazim pos'o. Is'o sam i kod Zorana, ali me nije primio. Znas i sam da je on dobar prijatelj sa Zdravkom. Cuv'o je pos'o za Nebojsu.

Milojko: Pa trazi na nekom drugom mestu pos'o. Ne mislis valjda celi zivot zivet' na mojoj grbaci?!

Mitar: Sutra cu otici u grad i obicu sve moguce firme dok me neko ne primi.

Milojko: Ma nema od tebe 'leba. Neces ti nikad nac' pos'o.

Sčavica. Ajde prestane vise vređati i mene i dete. Najbolje je da ne pijes vise, jer kad pijes, nepodnosljiv si. Ne znam koji kurac ima toliko prigovora na nas. Jel' ti kuham, perem, cistim? Deca dobro uce, imaju dobre ocene. Smiri se malo, bre. Ne moze im skola bit sve u zivotu, moraju se malo i odmarat.

Milokjo: sad cu da ti razbijem picku, neposlusna kurvo! (ustaje i jako je udari bokserom u lice. Slavica pada na pod. Usna  joj je raskrvavljena).

(Mitar opet ustaje sa stolice): Sad je dosta! Dosta je vise bilo vređanja i psihickog i fizickog zlostavljanja! (Milojko se potpuno razbjesni i udari nogom jako u stomak Mitra. Mitar smogne snage i ustaje s poda, te uzima noz sa stola i krece prema Milokju da ga ubode.)

(Slavica to primijeti i uspanici se): ne, Mitre, ne radi to, molim te! Milojko se nije cestito ni okrenuo, a Mitar ga je ubo u srce. Slavica se zaprepastila. Molila ga je da prestane s tim. No, Mitar se nije zaustavio sve dok ga potpuno nije umsrtio. Slavica je plakala desetak minuta, a nakon toga se smirila. Nije niti jednu suzu, niti glas ispustala.

Slavica: Sta cemo radit s njegovim lesom? Sta cemo radit ako na spolicija dođe ispitivat?

Mitar: nista se ti ne brini, mama. Policija nas nece ispitvati, zato sto nece ni saznat da sam ga ubio, a zajedno cemo se rjesiti nejgove smrdljive lesine.

(Mitar nije uspio do kraja ni izgovoriti, a netko je vec pokucao na vrata. Bila je to policija. Mitar se uspanicio kad ih je ugledao).

Policjacac 1: Dobili smo dojavu o galami u vasoj kuci. Gospodja koja nas je pozvala rekla je da je galama u vasem domu svakodnedna, da nije za izdrzati. Rekla je da se ustrucavala da pozove policiju, ali danas nije imala drugog izbora i odlucila je da to ucini. Sta se zbiva?

Slavica: Ma obicne porodicne razmirice.

/Policajac je primijetio nervozu u njenom govoru, pokretima i pogledima).

Policajac 2:

Po krvi na Vasoj bluzi ne bih zaklucio da se radi o obicnoj porodicnoj razmirici. Morat cere nas pustiti da udjemo.

(Policajac je krenuo da udje. Mitar ga je pokusao sprijeciti, ali nije uspio. Policajac je usao unutra i vidio Milojkov les.)

Policajac: Mislis ste da smi mi kreteni? Da necemo skontati da se ovdje desilo nesto ozbiljn? Ko je buio ovog covjeka?

(Slavica se bojala da ce odvest njenog sina  zatvor i odlucila je da kaze da je ona ubila Milojka.)

Slavica: ja sam ga ubila.

Mitar: ne, mama, nemoj da lazes. Gde ces ti u tim godinama u zatvor? Unistile bi te zatvorenice. A osim toga, ti nisi ubila oca, ja sam ga ubio.

Policajac 1: Dajte se  dogovorite ko ga je ubio da znamo koga cemo hapsit i da idemo. Necemo citavu noc s vama gubit vreme.

Mitar: Ja.. ja sam ga ubio. Ako proverite otiske na nozu naci cete od svih nas, ali ja sam ga ubio.

Policajac: U redu. Onda ti ides nama u stanicu.

(Dok su odvodili Mitra, Slavica je neutjesno plakala.)

(Cim je Mitar stigao u stanicu, odmah su ga odveli sefu policije.)

Sef policije: zasto si ti, mladicu, priveden? Po krvi na tvojoj majici bih zakljcuio da si ubio nekoga?

Mitar:; Da, buio sam svoga oca.

Sef polcije: Zasto ti je to trebalo, sinko? Je li se kajes makar zbog toga?

Mitar: Ne, ne kajem se ni najmanje. Prokleti gad je tukao i vređao i mene i majku. Veceras ju je opet tukao, da ga nisam ubio, on bi nju ubio.

Sef policije: Shvatam te. Vjeruj mi, ja te ne osuđujem. Neka si to uradio. Gad je i zasluzio to. Nazalost, zakon i sistem misle drugacije. U svim drzavama covek odgovara ako je buio dobrog i postenog covke,a isto kao i kad ubije olosa, dno ovog drustva. Da se mene pita, ja bih te oslobodio, ali nazalost, ja se ne pitam. Morat ces provesti noc u stanici. Za dva dana ces biti izrucen u strogo cuvani zatvor. Tu ces provesti mesec dana dok se ne pokrene suđenje. A ostalo je sva na sudiji i poriti.

Mitar: Dobro. Iskreno, svejedno mi je. Citav moj zivot je obicno sranje. Bice mi bolje u zatvoru. Makar ce biti raznovrsnija hrana.

Sef policije: E, moj sinko, ne znas ti o cemu pricas. Zatvor ti je kao robija, kao pakao. Tu samo postoje dva dana. Dan ka dsi usao, i dan kad ces izaci. U zatvoru je najveci olos. Ti nisi takav. Zakljucio sam to cim sam te vidio. Nazalost, ti nisi imao izbora i morao si postati ubica. Zivot nije bio blag prema tebi. A sta ces, zivot je takav. Zakon zivota  je da ne mozemo svi biti sretni i bogati i tucati zgodne manekenke. Neki moraju biti nesretni, siromasni i prcat jednom mesecno ako mu se posreci. (Na tu salu sefa policije, Mitar se slatko nasmijao.)

Mitar: Znam da je u zatvoru kao u paklu. Zapravo, zatvor je pakao. Ustvari, ja mislim da je pakao samo metafora za zlo. Ja ne vjerujem u Boga. Ali, nadam se da cu uspeti dobro odigrati ulogu loseg momka.

Sef policije: Da, trebace ti dobra gluma kako bi ostale uverio da si opasan momak, kako te ne bi zajebavali.

Mitar: Nikad dosad nisam glumio. Zapravo, positvojetio bih glumu s laganjem, jer mislim da je i laganje jako srodno glumi, jer kada lazemo, mi glumimo. Sve ovisi o nasoj sposobnosti laganja. Ako dovoljno dobro lazemo, osoba kojoj lazemo ce nam povjerovati. Ista stvar je s glumom. Ako dobro lazemo i dobro glumimo, uvjerit cemo gledatelje kao da je to stvarna prica, kao da nam se stvarno desava. Ako smo sposobni da dobro lazemi, onda smo sposobni da budemo dobri glumic.

Sef policije: Da, slazem se s tobom. Ti si pametan decko, i jako kulturan. Odmah sam to zakljucio cim sam te vidio. Znas, mi inspektori moramo imati sposobnost da dobro prepoznamo ljudsku osobnost, jer nam je to od velike pomoci da shvatimo da li privedeni  laze ili ne.

Mitar: vjerujem vam. I ja sam znam da sam pametan i kulutran decko, ali nekad covek stvarno nema izbora i mora uciniti nesto lose kako bi postigao nesto dobro-. Iako sam veliki pacifista, sinoc sam mor'o pribeci nasilju. A dovoljn je da covek ucini jednu glupu stvar, jednu gresku u zivotu i ta gra greska obelezi za ceo zivot. (U Mitrovim ocima se vidi tuga).

Sef policije: Voleo bih jos cavrljati s tobom, u stvari ne cavrljati, pricati. Nas razgovor je jako dubokouman. Ali, nazalost, vreme igra protiv nas, a moram postovati proceduru. Vreme je da odes u istrazni zatvor. S tobom ce ici policajac Aleksandar Velickovic.

Mitar: Dobro. Znam da je dosao trenutak da idem. Od ovog trenutka pocinje moj novi zivot. Novi zivot kojeg se mnogo plasim..

Sef polcije: Nista se ne brini, sine. Sve ce biti dobro, samo se trebas nadati, jer nada umire poslednja.

Mitar: tesko ce to biti. Nemam ni vere ni nade, ali mislim da cu se od ovog trenutka makar poceti nadati. Treba mi makar nesto za sta se mogu uhvatiti u zivotu. Ali poverovati u Boga nikad necu. Bog je samo izmisljen da se ljudi imaju kome moliti za boljitak u zivotu, a nisu svesni da nema pomoci od Boga ako se sam ne pocnes boriti za sebe. Ista stvar je s đavolom. Đavo je izmisljen da ljudi imaju nekoga krivit za neuspeh i za svoju lenjost.

Sef policije: Slazem se  stobom, sinko. Bog je samo iluzija i utociste za prosecne i lenje. Zelim ti svu srecu u zatvoru. Dobro se bori za sebe. Nemoj se kaciiti s najsnaznijima i najmocnija. S njima budi u dobrim odnosima. Snazni i mocni ti uvek mogu dobro doci i pomoci u zivotu, pogotovu u zatvoru.

Mitar: Hvala Vam na savetu, poslusacu vas.

(Aleksandar velickovi je dosao po njega i odveo ga u istrazni zatvor. Rasporedili su ga u celiju s psihoticnim uboci, Radoslavom Micicem, koji je ubio svoje roditelje, skuhao ih i pojeo.

Mitar (ulai uplaseno u celiju ugledavsi psihiticno radoslavljevo lice) Zdravo!

Radoslav: zassto su tebe ovde doveli?

Mitar. Ubio sam svoga oca, je rje zlostavljao mamu. Vređao ju je i tukao.

Radoslav: i ja sam ubio roditelje. Ali, ja nisam imao neki jak razlog. Pretpostavljam da je za sve kriv moj psihoticni poremecaj. A ti si imao dovoljno jak razlog. Nek si ubio kuckinog sina. Nije ni zasluzio nista bolje. Da se ja pitam, trebali bi te osloboditi.

Mitar: To mi je rekao i sef policije, ali nazalost nijedan od vas dvojice se ne pitate. Problem u svim drzavama sveta je sto je sistem usran i osuđuje ljude kad ubiju postenog coveka i kad ubiju jebenog zlostavljaca, govno od coveka.

Radoslav: Da, jebiga, sav je ovaj svet usran i sjeban. Ovaj svet pokrecu mocnici i veliki igraci, a mi sirotnja i mali igraci ne mozemo nista protiv njih. Siste vredi samo za nas slabe. Oni izmisljaju sisteme i sporvode ga na nama slabima. Za njih nista ne vredi. Oni mogu raditi sta hoce.

Mitar: da, jebiga. Mi bas ne mozemo nista napraviti. A iskreno i ne zelim vise pricati o tome. Nema vajde pricati o tome. Mi mozemo danima, mesecima, godinama pricati o tome, a nista necemo postici i ne mozemo nista postici kad nismo slozni. Uvek su se dizali samo pojedinici. A pojedinac ili nekoliko pojedinaca ne mogu nista postici. Vecina ovog naroda je autisticni. Ne zele da otvore oci i saznaju istinu. Zatvaraju oci pred istinom.  Svake cetiri godine izlaze na izbore i biraju nove supke nadajuci se da ce im naredne cetiri godine biti bolje, a nisu ni svesni da su oni svi isti, da samo gledaju sebe i da im je samo stalo do njih samih. Oni su zapravo slozni, oni zajedno upravljaju i vladaju citavim svetom.

Radoslav: Da, ovaj svet je stvarno autistican, jebote. Svet je svake godine sve gluplji i gluplji i to ne mogu da shvatim. Ne mogu da shvatim kako uporno ne zele da shvate u kakvom svetu zive.

Mitar: ma nije da oni ne zele da shvate, oni ne mogu da shvate. To je sve glup svet, nemaju ni trunke inteligencije. Citav zivot su naucili raditi samo za dnevnice, imaju radno vremena, ne znaju nesto uciniti za sebe. Svet zapravo ima velike mogucnosti, ali te mogcnosti mogu iskoristiti samo oni dovoljno inteligentni. Vredni i uporni.  A oni neiteligentni i lenji nikad nista nece ostvariti.

Radoslav: A zbog sitcaja okolnosti, ni mi nikad nista necemo ostvariti. Najbolje godine cemo provesti u zatvoru.

Mitar: pa necemo izaci prestari. Nikad nije kasno da se nesto ostvari. Samo treba dobra volja i mozak.

Radoslav: da, slazem se, ali jebote za mene nema spasa. Nikad me nitko nece nigdje zaposliti, jer sam psihoticni ubica, a ipak treba prvo naci neki posao da bi se zaradio neki novac, jer je je uvek potreban novac kako bi se zapoceo neki posao.

Mitar: jebiga, treba se nadati. Samo nas nada odrzava u zivotu. (Kraj epizode)

Epizoda 2:

(vrijeme je dorucka. Svi su se zatvorenici okupili u predvorju zatvora da doruckuju. Kako su novi zatvorenici uvijek na meti starosjedilaca, tako je Stefan Diklic, najozloglaseniji zatvorenik odlucio testirati Mitrovo raspolozenje, a i htio je  saznati da li ima muda i da li je snazan. Dok se prlibizavao jednome stolu da sjedne, Stefan mu je izbio tanjur iz ruke. Mitar nije reagriao, nije htio da sebi stvara neprijatelja. No, Stefan je bio jako bezobrazan i udario ga je nogom u straznjicu. Mitar je ovaj put odlucio reagirati, jer nije mogao dopustiti da postane Stefanova kucka. Udario ga je. Stefan mu je uzvratio udarac. Uslijedila je zestoka i krvava borba. Stefan je nadjacao Mitra. Srecom, za par trenutaka je dosao cuvar Andrija Milosevic i razdvojio ih.)

Andrija: jesam li ti zabranio, Stefane da napadas nove zatvorenike? Jesam li te upozorio da se neces dobro provesti ako nastavis napadati zatvorenike?

Stefan: Jesi.

Andrija: i mislio si da se zajebajem? Da lazem samo kako bi te urazumio i natjerao te da prestanes siriti nasilje po zatvoru?

Stefan: Nisam nista mislio. Neka ti bude jasno da te se ne bojim, tako da mi uopste nije bitno jesi li govorio istinu ili nisi.

Andrija: E pa, mislim da je vreme da me se pocnes bojati. (Andrija je jako udario Stefana u stomak, a zatim ga pendrekom oammio, te uz pomoc jos jednog zatvorenika odvukao u cuvara. Poslije desetak minuta, Stefan se probudio i jako se iznenadio kad je vidio da se nalazi u samici.)

Stefan: Gde se nalazim, u picku materinu? Sta mi se desilo?

(Nije morao dugo cekati za odgovorom, jer je Andrija bio u blizini i odlucio mu je dati odgovore na njegova pitanja.)

Andrija. U samici si, Stefane.  Lepo sam te upozorio da ti se ne pise dobro ako nastavis napadati druge zatvorenike, a ti mi nisi verovao.

Stefan: vadi me odavde, picko!

Andrija: pazi kako se izrazavas. Nemoj da me vredjas. Prema meni moras da se ophodis sa duznim postovanjem. Ako me nastavis vređati, provesces tu namjanje tri-cetiri meseca.

Stefan: Ne bojim se tvojih pretnji, kurcolisce. Ne bojim se nikoga. Kad uzađem odavde, najbeacu vam se majki.

Andrija: Ja bih se na tvome mestu bojao pretnji, jer ako nisi znao, ove samice su mnogo udaljenije od ostalih zatvorskih prostorija. Ovde je jaka vlaga, tako da se nemoj iznenaditi ako ti veceras bude drustvo pravio neki pacov. A s obzirom da me nastavljas vredjati i uopste me ne psotujes, neces dobiti ni kranu sljedecih nedelju dana.

Stefan: ne, ne mozes mi to uciniti. Ti si obicni cuvar, ti nisi upravnik. Upravnik ako sazna za ovo, on ce ti dati otkaz.

Andrija: Zabole me kurac za  upravnikom. On bi me podrzai u ovome kad bi saznao, a ako mi bude volje mogu te drzati ovde do smrti. A nikad nece saznati, jer mu ja necu reci. A ti ako se usudis, boeravak u zatvoru ce ti biti jos gori.

Stefann: ma goni se bre u kurac, covece

(Andrija vise nije htio gubiti vrijeme s njim i otisao je.)

(Kad je Andrija stigao u prevorje, Mitar mu se htio zahvaliti zato sto ga je spasio.)

Mitar: hvala Vam, cuvaru, sto ste me spasili.

Andrija: nema potrebe da mi se zahvaljujes. Samo sam radio svoj posao. Da se radilo o bilo kome drugom zatvoreniku, ucinio bih isto.

Mitar: Znam da je to Vas posao, ali opet tako znam da mnogi ne bi ucinili ovo sto ste Vi ucinili da su bili na Vasem mjestu.

Andrija: Znam da mnogi to ne bi ucinili, ali ja ne zelim ni za sta primati platu. Volim da zasluzim svojim radom platu, a u ostalom uvek sam mrzio nepravdu. Zbog mog prevelikog postenja i jesam zavrsio ovde, umesto da budem direktor banke ili dekan na nekom fakultetu. A sad bih te zamolio da odes odavde i da me ostavis na miru.ne zelim se zblizavati ni s jednim zatvorenikom. Svi ste vi isti. Obican olos. Da ste posteni, ne bi bili ovde.

Mitar: ja jesam pocinio ubistvo. Ubio sam svog oca, ali sam to ucinio da zastitim svoju majku. Da ga nisam ubio, on bi ubio nju.

Andrija: da, znam da  ste neki od vas ovde zato sto ste ucinili zlo za neko dobro, znam da ima i nekih koji su ovde nepravedno, zatvoreni su, a nisu pocinili nikakav zlocin. Ali ne zelim praviti razliku među zatvorenicima. Iako ti delujem jako opasno, ipak i ja se bojim. Ako se zamerim zatvorenicima, mogli bi se urotiti protiv mene i ubiti me, a kod kuce me cekaju zena i dvoje dece. Ne mogu rizikovati da me ubiju. Oni bi ostali sami bez novca. A isto tako moram odgovorno i pravedno raditi svoj posao, kako ne bih dobio otkaz.

Mitar: Da, razumem te, ali zar ne mislis da ce ti se Stefan hteti osvetiti kad izaše iz samice, jer ne mozes ga vecno drzati u samici, zar ne?

Andrija: Da, ne mogu ga vecno drzati u samici. Ali, u ovom slucaju je bilo drugacije. On je tebe napao i ja sam morao postupiti ispravno i odbraniti te. I spreman sam na to da ce me Stefan napasti cim izađe iz samice, ali opet on je samo pojedinac i ne bojim se. Problem bi mi bio sucoiti se s nih pet i vise. Ja sam mislio da ne zelim da se zamerim zatvorenicima na taj nacin sto bi nekog favorizovao, donosio mu bolju hranu ili ga smestio u anjbolju celiju. Naravno, to bi ostalima zasmetalo i urotili bi se protiv mene.

Mitar: Da, razumem te. Idem sada. Ne zelim da pomisle da me favorizujes.

Andrija: Dobro, covece. Idi i cuvaj se.

(Andrija ga potapsa po ramenu. Mitar mu se na to osmjehne i namigne. Cim se vrati među ostale zatvorenike, odmah ga pocnu zadirkivati.)

Pater: odmah si nasao zastitnika. Sta si mu dao zauzvrat da te stiti? Dao si mu guzice?

Mitar: Idi bre u kurac, covece! Covek nije peder, ima zenu i decu. I odjebite od mene svi. Nisam vam nista skrivio.

(Nakon tog Mitrovogizrazenog stava, zatvorenici ga nisu vise dirali. Nisu se prepali, vec su shvatili da je taj mladic imao jako tezak zivot. Dosta mu je sto je kaznjen zatvorom zato sto je ubio svog oca gada, ne trebaju mu jos oni pristajati na muku. Ubrzo je sam svima postao prijatelj. Ali, u najboljem odnosu je bio s Radoslavom.)

Radoslav: Jest dosadno, u picku materinu! Poludecu od ovog sedenja i zurenja u jednu tacku. Da mi je bar nesto da citam.

Mitar: Meni ce mama doneti „Casino“ Nicolasa Pilegija i „Grof Monte Christo“ Alexandera Dumasa. Obozavam te knjige.

Radoslav: Treba so traziti da ti donese „Playboy“ da imamo na sta drkati.

Mitar: Gde cu to traziit od mame, brate! Ne znam za tebe, ali ja to nikako e bih mogao zatraziti od amme. Bilo bi me sram. Mozda bih od oca mogao zatraziti , ali od mame, nema sanse. A s obzirom da je moj otac bio obicniu pijani, nasilni gad zbog kojeg sam na kraju krajeva i zavrio ovde, a brat mi je premali jos za te stvari, enmam od koga traziti da  mi donese „Playboy“.

Radoslav: Ma ajde, brate, nije ni bitno. Posudit cemo od nekoga. Jedino znam da necu jos dugo moci izdrzati da ne drkam. Nisam drk'o petnes't dana, a i tad mi je !“Playboy“ posudio Dejan maric. Zena mu je donela „Playboy“ jer je prije mesec dana izgubio pravo na bracne posete sledecih dve godine, zato sto je skoto nasmrt pretukao Anđelka Cvijanovica. A mozda si cuo da su meni zabranjene sve posete, jer ne samo da sam ubio svoje roditelje, nego sam ovde pre dve godine izbo 25 puta nozem jebenog Stevicu radovica. Jebeni starac. Zajebavao se sa mnom. Morao sam mu to naplatiti, a oni prokleti gadovi su me zbog toga kaznili. Prvo sam proveo godinu dana u samici, a onda su mi zabranili posete, jer sam osuđen na doživotnu.

Mitar: A zasto si ubio roditelje?

Radoslav: ma ne znam ni sam, brate. Lud sam, eto zato sam ih ubio. Oca sam ubio zato sto mi je oduzeo karte za utakmicu Zvezda- Partizan i tri kesice koke. Kad sam to ucinio, mama je poludela i pocela me je udarati. Nisam to mogao trpeti i nju sam ubio. Mislism da sam uvek bio lud. Jednom sam pretukao skoro nasmrt Jovana iz razred kojeg su inace svi zvali „Johnny“, jer mi je oteo ribu. Zbog tog sam izbacen iz skole i nisam vise primljen ni u jednu skolu. Zbog moje ludosti i mojih hirova sam ostao neobrazovan. Ali s obzirom da su moji roditelji bili bogati, omogucili su mi skolovanje kod kuce. Nekako sam istrpeo profesora Radovana Milica. Mnogo pametan covek bese. Znao je mnogo iz svih oblasti. Naucio me je mnogo toga, a mene je sve zanimalo. Upio sam mnogo znanja. Nazalost, prije pet godina, tri meseca pre nego sam ubio svoje roditelje, umro je od raka jednjaka. A sta ces, zivot je takav. Ljudi stalno ulaze i izlaze iz nasih zivota. Covek se mora naviknuti na to, je rtakav je zakon porirode. A u ostalom, ne mozemo dopustiti da nas zivot pati zbog gubitka voljene nam osobe. Jednog dana i mi cemo svi umreti i pridruzicemo se nasim voljenima. Bar tako pise u Bibliji.

Mitar:  ja ne verujem, bate, u to sto pise u Bibliji. Uopste ne verujem u postojanje Boga. Ne slavim ni Bozic, ni Hanuku, ni Bajram. Ja sam ateista. Prosto mi je glupo da ljudi veruju u Boga. Razumem da su u davna vremena verovali. Nepojmljivo mi je da i u ovim modernim vremenima ljudi veruju u Boga. A nasmesniji mi je argument vernika da Bog postoji zato sto niko drugi nije mogao stvoriti sve ovo sto postoji na svetu. Zasto jednostavno ne mogu poverovati u darwinovu teoriju. Bog je izgovor za lenje i neuspesne ljude. Zato sto nisu uspeli u zivotu i pate se, kazu: Bozija volja!“ ucini bre nesto za sebe , a nemoj se vaditi na tu glupost dati Bog nije namenio lepu sudbinu.

Radoslav: ne znam stvarno sta da ti kazem, brate. Ja sam odrastao u verski osvestenoj i obrazovanoj porodici, tako da sam uvek verovao u Isusa i u Boga. A nisam to nikako sprovodio u privatnom zivotu. Ubivsi moje roditelje, prekrsio sam odmah dve Bozije zapovesti: „Ne ubij i Postuj roditelje“. Znam da  se nemam cemu nadati na onom svetu.

Mitar: Oprosti, druze, ali ja ne verujem u to. Tako da ne zelim vise da raspravljam o tome.

Radoslav: U redu, bolje je da ne razgovaramo o tome, jer imamo dva razlicita stava i misljenja. A kad dve osobe imaju dva razlicita stava, tu odmah nastaje sukob. A ne zelim se sukobljavati s tobom. Ti si mi jedini prijatelj ovde.

Mitar: Slazem se s tobom, covece. I ti si meni jedini prijatelj ovde. Ali, srecom, ovaj cuvar Andrija Milosevic je jako pravedan. To sam zakljucio iz razgovora s njim. Mislim da necemo imati problema dok je on tu.

Radoslav: Da, Andrija je jako dobar covek, ali nazalost on nije Bog. Ne moze biti tu u svakom trenutku. Ne radi on po celi dan.

Mitar: Da, tako je, jebiga, nisam razmisljao o tome.

Radoslav: Ali, ne brini se, nas nece dirati. Mene se boje, jer sam teski psihopat, a ti si danas zaluszio njihovo postovanje. Mislim da te  vise nece dirati.

Mitar: Nadam se da je tako, jer bih volio izaci odavde ziv.

Radoslav: Znas, covece ja ne planiram vecno biti ovde. Osuđen sam na dozivotnu. A ne mogu dopustiti da mi celi zivot prođe u zatvoru. Pronaci cu neki nacin da pobegnem odavde.

Mitar: mislim da ce ti to biti jako tesko. Tesko je pobeci iodavde.

Radoslav: Znam, ali dobro sam posmatrao ovaj zatvor. Obisao sam skoro sve kutove i zapamtio sam ih. To sam nacrtao u svoju svesku. Takođe sam uocio da svakih sat i po, Aleksandar Damjanovic, cuvar koji radi u droj smeni, izlazi da popusi cigaretu. On je cuvar u WC-u. A WC nam je jako bitan u begu. U WC-u se zapravo nalaze tajna vrata koja vode van iz zatvora.

Mitar: Dali, mozemo izaci van, ali kako cemo dalje pobeci?

Radoslav: pobeci cemo tako sto cemo prokopati tunel koji vodi sve do izlaza iz zatvora.

Mitar: A kako mislis to izvesti da cuvari ne primete?

Radoslav: Pa oni ne budu uz nas dok pisamo ili seremo. Uvek cekaju ispred. Dok oni cekaju i misle da mi kenjamo, svaki put cemo pomalo prokopati.

Radoslav: Rekao sam ti da si ti jako inteligentan decko. Da, u pravu si. Najbolje bi bilo da tako ucinimo i to jos veceras.

Mitar: Ne znam, nisam bas siguran da li to trebamo napraviti. Od cega cemo ziveti u vanjskom svetu? Niko nas nece hteti zaposliti uz nasu kriminalnu proslost, a pogotovu nas bece zaposliti, jer ce biti izdata poternica za nama. Gde cmeo se skrivati?

Radoslav: Nista se ti ne brini. Vec sam razgovarao o ovome s Pajom. On je ovde zbog dilanja droge. Dilao je sa svojim prijateljem. Na kraju je on izvukao deblji kraj, a njegov je prijatelj ostao hladiti jaja u  Beogradu. Niko i ne zna da je i on ucetsvovao u dilanju. Pajo ga nije htio cinkari, jer mu je bio prijatelj, ali takođe, jer je imao mozak. Znao je da ce kad-tad pobeci i da ce mu njegov prijatelj Ognjen trebati. Njegov prijatelj skriva cak 10 tona kokaina u napustenom magacinu u Beogradu, ciju lokaciju samo oni znaju. Kad pobegnem odavde, zapocecemo posao s dilanjem droge. Tvoje je samo da pristanes.

Mitar: U redu, pristajem.

Radoslav: A trebace nam benzin da zapalimo zatvor. Ne znam kako da ga  nabavimo.

Mitar: Nista se ti ne brini za to. Trazicu od mame da nam donese benzin. Siguran sam da ce pristati (Kraj 2. Epizode)

Epizoda 3:

(Dosao je dan posjeta u zatvoru. Mitar je ocekivao majcin posjet i njegova ocekivanja su se ostvarila. Mama ga je cekala u Sali za posjete. Bila je lijepa, nasminkana i nasmijesena. Ali sve je to bila maska. Zapravo je duboko u sebi jako bila tuzna. Trudila se sakriti tu tugu kako se Mitar ne bi zabrinuo za nju. Dosta mu je ta briga sto je bio u zatvoru i jos uvijek nije znao na koliko ce ga  godina osuditi. Mitar je sav radostan sto vidi mamu potrcao prema njoj. Zaboravio je na zatvorska pravila i krenuo ju je zagrliti. No, cuvar ga je upozorio da ne smije imati bliske kontakte s majkom.)

Cuvar: Ne smijete imati nikakve bliske kontakte.

Mitar: U redu. (oboje sjedaju).

Slavica: Sine, tako sam sretna sto te vidim. Ne djelujes mi tuzno. Izgledas bas lijepo.

Mitar: Turdim se, mama, da izgledam sto bolje, trudim se da sakrijem ovu golemu tugu u sebi. U sebi pucam. Bojim se koliko cu dobiti godina. A mislim da i ti to radis. Glumis smirenost, lijepo si se dotjerala i nasminkala, a zapravo mislim da pucas u sebi.

Sčavica: U pravu si, sine. Nema potrebe da to skrivam. Mnogo sam zabrinuta za tebe, ali nasminkala sam se i glumim smirenost, kako se ne bi brinuo za mene. Dosta ti je briga ovaj prokleti zatvor i neizvjesnost. Znam da ponekad neizvjesnost moze biti jako losa. Camis tu u zatvoru i ne znas koliko ces godina dobiri. Nadas se da ces dobiti sto manje, a moze biti jako sokantno kad te osude na najvecu mogucu kaznu. I molim te, nemoj se brinuti o meni. Dobro sam ja. Trudim se biti dobro, zapravo. Dan kad sam se resila prokletog gada od tvog oca, trebao je biti najsrecniji dan u mome zivotu, a zapravo je postao najgori. Srecna sam ja sto sam se resila onog prokletog gada, ali je tuga u meni pobedila. Tuga koja je mnogo veca od srece, jer sam tebe izgubila. Nadam se samo da ces dobiti sto manje godina zatvora i da cu ja biti ziva kad izaeš. Nadam se da ces naci neki dobar posao, ada ces naci dobru, postenu i lepu zenu i da ces mi podariti zdrave unucice.

Mitar: Eh, moja mama, s obzirom na moju situaciju, bicu sretan i ako nađem bilo kakav posao i ako jme bude htela bilo kakva zena.

Slavica: Molim te, nemoj tako. Nikad se ne zna sta coveka ceka u zivotu.

Mitar: Da, u pravu si, mama. Ne znam sta me ceka u zivotu, ali jako dobro znam da ne planiram provesti svoje najbolje godine u ovom zatvoru.

Slavica: kako to mislis, sine? Ne planiras valjda...

Mitar (prekida je u pola recenice): Da, mama. Planiram pobeci. Vec sam se dogovorio s jednim kolegom, nagovoricemo i ostale. Ali, trebace nam tvoja pomoc. Bez tebe necemo moci ostvariti plan.

Slavica: Ne, zao mi je, sine, ali ja ne mogu u tome ucestvovati.

Mitar: mama, molim te. Zar ces dopustiti da trunem ovde? Neko bi me mogao i ubiti.

Slavica (uporno): Ne, sine, neces me nagovoriti izazivanjem sucuti, da ti pomognem. Mogli bi se uvaliti u jos vece probleme.

Mitar: Ali, mama, zar ne zelis da ti podarim unuke i da zivim normalnim zivotom?

Slavica: li nakon bekstva, nema sanse da ces moci ziveti normalnim zivotom. Ako te uhvate nakon bekstva, samo ces dobiti jos vecu kaznu. Ne zelim te odvesti u propast.

Mitar: Mama, preklinjem te. Ucini to meni za ljubav.

Slavica: u redu, pobedio si. Pobedila je silna ljubav koju osceam prema tebi. Reci mi sto trebam uciniti.

Mitar: trebas mi doneti benzin kako bi mogli zapaliti zatvor. Dok svi budu u panici, mi cemo pobeci.

Slavica: a kako da ti donesem taj silni benzin?

Mitar: pa nece nam trebati mnogo benzina. Dovoljno je malo da pocne goriti i zapalit ce se ostatak zatvora. Mozes mi donijeti benzin u posudi s hranom.

Slavica: Dobro, racunajte na mene.

Mitar: Hvala ti, mama. Vjecno cu ti biti zahvalan.

Slavica: nemoj mi se jos zahvaljivati. Nisam jos nista ucinila.

Mitar: Znam da nisi jos nista ucinila, ali takođe znam da ces uciniti.

Slavica: Da, ja ti mogu donijeti, ali ipak je mnogo toga vise nam vama. Ako ne uspijete izvesti plan kako treba, sve ce propasti u vodu, a vi cete dobiti jos vecu kaznu zatvora.

Mitar: nismo ni poceli s ostvarenjem plana, a ti vec copras, a osim toga otkuad znas da cemo mi  pogresiti. Mozda ce ti biti ta koja ce pogresiti. A a ko ti pogresis, onda sve pada u vodu, prije pocetka.

Slavica: Nadam se da ce sve prci kako planiramo i ocekujemo. Samo trebamo verovati u Boga i nadati se da ce sve biti kako treba.

Mitar: Mama, samo mi Boga ne spominji, molim te. Pa on me je i strpao ovdje.

Slavica: Nemoj, molim te, sine bogohuliti. Bog nam je uvek potreban i on nas uvek posmatra i pomaze nam. A u ostalom, coveku je potrebno nesto u sto ce verovati i nadati se.

Mitar: Mrzim te ljude koji se vade na to da moraju u nesto verovati i nadati se. Meni ne trebaju ni vera ni nada. Ja sam krocim kroz zivot i borim se. Sve ovisi o coveku, njegovoj hrabrosti, sposbnosti i snagi volje. Bog uopste ne postoji. Znas da nikad nisam verovao u Boga, da smo se uvek svađali oko toga. Ne zelim da neko ko ne postoji bude razlog svađe između nas.

Slavica: Dobro, ne zelim ti nametati svoju volju i ne zelim da se svađamo. To je tvoj izbor. Svako sam bira hhoce li verovati ili nece u Boga.

Cuvar (glasno): Vreme za posete je isteklo. Molim posetioce da napuste Sali za posete.

Mitar: eto, mama, istekl nam je vreme.

Slavica: Da, prebrzo je proslo vreme.

Mitar: Dobro, vidimo se onda i molim te da ispunis ono sto si obecala.

Slavica: Ne brini se, ispunicu. Znas da bih zbog tebe sve ucinila

Cuvar (prilazi im): Ajde vas dvoje, vreme poseta je proslo. Gospođo, vreme je da idete.

Slavica  (krece kuci): Vidimo se, sine (nasmijesi mu se, a zatim pusti suzu).

Mitar: Vidimo se, mama, i molim te, nemoj plakati.

(Slavica odlazi, a zatim se svi zatvorenici koji su primili posjete vracaju natrag u celije). (Mitar sav  sretan i razdragan ulazi u svoju celiju).

Mitar (obraca se Radoslavu): Brate, imam dobre vesti. Mama mi je obecala  da ce mi doneti benzin.

Radoslav: odlicna vest. Samo, nemoj jos nikome govoriti. Zasad nek bude sve samo među nama. Ako kazemo ostalima, mogu posumnjati da plan nece uspeti, pa kako bi dobili bodove kod cuvara i upravnika, reci ce im za nas plan.

Mitar: Nista se ti ne brini, covece, pa nisam kreten, jebote. Naravno da nikom necu govoriti nista. Cak sto vise, mislio sam da ovaj plan samo mi sprovedemo, a ako nam se putem neko pridruzi u bekstvu, dobrodosao.

Radoslav: vidim da slicno razmsljamo, brate. Drago mi je zbog toga.

Mitar: pa moramo koristiti mozak ako zelimo da ostvarimo svoj plan.

Radoslav: Da, no ipak mislim da je kljucni faktor u svemu ovome tvoja majka. Ako ona ne ispuni svoj dio zadatka, mi ne mozemo zapocet sa svojim planom.

Mitar: Da, svestan sam  da je kljucni faktor u svemu ovome moja majka. Ja verujem u njene sposobnosti. Siguran sam da ce uspeti.

Radoslav: i bolje joj je da uspe, ako ne zeli imati problema sa mnom (nasmije se).

Mitar: Nek ti bude jasno da sam ja tu da stitim svoju mamu.

Radoslav: ma salio sam se, brale. Necu joj nista uciniti.

Mitar: i bolje ti je.

(Tu vecer, Mitar i radoslav nisu mogli spavati, jer su Dragoljub i Marko bili jako glasni tokom seksa. Ni ostali zatvorenici nisu mogli spavati. Zato im je sljedeci dan, nekolicina njih odlucila naplatiti za to. Jako su ih pretukli, dok su Andrija i Davor doruckovali. Cim su culi buku dotrcali su da vide sta se desava. Bilo im je tesko razdvojiti napadace od Mark ai Dragljuba, jer ih je bilo sestorica, a njih samo dvojica, pa su zato morali upotrijebiti i pendreke.)

Danijel: Koji vam je kurac, nasilnici? Nije vam dosta sto koristite fizicku snagu, pa morate koristiti i pendreke?

Andrija: Suti, prokleti smradu! Vi ste njih napali, mi ih samo stitimo. I onda smo mi nasilnici?! Jednog dana cu popizditi i sve vas pobiti.

Danijel: Moci ces mi samo kurac popusit! (Na to se Andrija jako razbjesnio i jos ga je jace udarao).

Daniejl: Jebem ti mater, kretenu!

(Andrija je bio bijesan kao ris. Zgrabio je Danijela i glavom mu udarao o zid. Nije uopce razmisljao mozgom, samo ga je vodio bijes. Udarao ga je i udarao. Nije moga prestati. Davor mu je govorio da prestane. Cak ha je pokusao i zaustaviti, no Andrija ga je odgurnuo od sebe i nastavio Danijelovu glacu udarati o zif dok ga nije ubio. I Davor i zatvorenici su ostali zgranuti Andrijinom cinu.)

Davor: Sta si ovo uradio, covece?

Andrija: Uradio sam ono sto sam odavno tebao uraditi. Oslobodio sam nas sviju ovog kurvinog sina. Trebali bi mi svi biti zahvalni. Lepo sam vam svima rekao da u svom zatvor zelim mir i red i da cu uciniti sta da to  postignem

Davor: Gresis, ovo nije tvoj zatvor i ne mozes raditi sta i kako ti zelis. Ne smes zaustavljati nasilje jos vecim nasiljem.

Andrija: Koji si ti kurac ovde da mi govoris sta smes a sta ne smem raditi? Ti si isto govno kao i ja.

Davor: Da, u pravusi. Nisam ja niko i nista da ti govorim sta trebas raditi, ali isto tako ti nemas pravo da me vređap. Mislio sam da smo prijatelji. Sta ces uraditi kad Novakovic sazna za ovo?

Andrija: Nismo mi prijatelji. Ja nemam prijatelje. Mislim da nisam ni spsoban imati prijatelje. A azbole me kurac sta ce uciniti Novakovic. Ako zeli neka me optusti, nije mi bitno. Naci cu neki drug posao.

Davor: Tesko da ces naci uz taj svoj karakter.

Andrija: nemoj da me provociras, jebemti, razbicu ti picki. (Davor se razbjesnio i uhvatio Andriju za grkljan).

Davor: Slusaj me, ja sam dobar kao hleb, ali ako me nastvis zajebavati, razbicu te.

Andrija:L mislis da te se bojim, picko, a?

Davor: Leci se, stari (Davor se vise nije htio svađati s Andrijom i otisao je.)

(Upravnik zatvora je cuo njihov razgovor i dosao je da cuje njihovu raspravu.)

Upravnik: Sta se ovde desava, jebote? Kakva je ovo galama, u picku materinu?

Andrija: Ovi kurcolisci su napali ovu trojicu i ubili bi ih da ih nisam zaustavio.

(Upravnik je pogledao na pod i vidio mrtvog Danijela.)

Upravnik: pa nisi ga  valjda ubio, jebem ti sunce=!

Andrija: Pa jesam ga ubio. Neko je morao postaviti ovog supka na mesto.

Upravnik: Ti nisi normalan, jebote. Tu svoju snagu potrosi na svojoj zeni, izjebi je dobro. Sigurno je zeljna kurca, jer ti svu svoju snagu trosis na mlacenje zatvorenika, a ne na seks s njom.

(Andrija se razbjesnio i udario je upravnika.)

Upravnik: Sad si mi dao jos veci razlog da te optustim. I znas sta jos, seronjo. Pobrinucu se da nigde ne dobijes posao.

Andrija: Sad si postao toliko uticajan da ces određivati ko ce raditi, a ko ne? Spusti se na zemlju, supcino. Idem sada, ali idem u velikom stilu. Falicu vam ja ovde. Svi ovi supci su nesposbni. Jedino sam ja mogao odrzavat mir u ovom jebenom zatvoru. I za kraj, nabijem vas sve na kurcinu.

(Nakon tog ispada, Andrija je pokupio svoje stvari i krenuo kuci.)

Mitar (obraca se Rdoslavu): Do đavola! Kako cemo sad opstati u ovom zatvoru kad vise nema Andrije?

Radoslav: Ja se ne brinem. Znas i sam da necu dugo biti ovde.

Mitar: Da, u pravu si. Sutra je subota. Sutra ce nama doneti benzin i sutra navece cemo pobeci. (Kraj 3. Epizode)

Epizoda 4:

(Osvanuo je novi dan. Mitar i Radoslav su presretni, jer je dosao dan njihovog bega. Dva su sata dosla. Mitar je bio presretan kad je vidio majku.)

Mitar: Mama, jesi li mi donela ono sto sam ti trazio?

Slavica: Jesam ti donela. Znas da te nikad ne bih izneverila.

Mitar: kako si prosla cuvare?

Slavica: Ova posuda je stastavljena iz dva dela. Sa strane prvog dela ima dugme, veoma sitno, skoro se i ne moze videti. Kad ga pritisnes, otvori se drugi deo posude. U prvi deo sam stavila sendivce, a u drugi benzin.

Mitar: Mama, t si genije. Kako si saznala za ovu posudu i kako si uspela doci do nje.

Slavica: Istrazivala sam na Internetu i saznala sam za ovu posudu. Pise da se moze naci u boljim trznim centrima. Otisla sam juce i potrosila svu  usteđevinu na nju.

Mitar: Mama, stvarno i hvala. Citav zivot cu ti biti duzan za ovo.

Slavica: Znas da bih sve ucinila za tebe i nema potrebe da mi se zahvljaujes. Veceras cu moliti Boga za tebe.

(Iako se Mitar nije slagao s maminim religijskim stajalistem, nije joj htio nista reci, jer je znao da bi se uvijek posvađali oko toga, a volio je mnogo svoju majku i nije se htio svađati s njom. Osim toga, rizikovala je mnogo toga kako bi mu obezbjedila bijeg i bio je mnogo zahvalan zbog toga.)

Mitar: Hvala ti, mama, na svemu.

Slavica: Vec sam ti rekla, sine, da nema potrebe da mi zahvaluujes. Znas vrlo dobro da bih sve ucinila za tebe. Obozavam te. Ozdala sam Boga kako bih ti pomogla da pobjegnes. Nadam se da to nece biti uzalud. Ne brini, mama, nece biti uzalud. (Nakon sto je posjet bio zavrsen, Mitar se jako sretan vratio u celiju).

Radoslav: Sta si tako sretan, picko?

Mitar: I ti ces biti srecan kad ti saopstim dobre vijesti.

Radoslav: Mama ti je donela benzin?

Mitar: Jeste, a i sibicu je donela, naravno.

Radoslav: A gdje je benzin?

Mitar: Evo ga. (Mitar je izvadio posudicu s benzinom i pokazao je Radoslavu.)

Radoslav: ne znam, brate... mislim da ovo nece biti dvoljno benzina.

Mitar: Pa rekao si da ce biti dvoljno i malo benzina.

Radoslav: Pa da, rekao sam ti, ali sam mislio da ce nam ipak biti potrebno malo vise.

Mitar: pa mislis da necemo moci zapaliti zatvor.

Radoslav: Ne znam, nisam siguran... ali, pokusacemo. Mislim da bi mogli uspeti. Uradicemo to u vreme spavanja. Plamen pojacan benzinom jako brzo butki i pozar brzo izbije. Posto ce svi spavat, imacemo velike sanse da izbije veliki mpozar dok se oni ne probuder. Kad se oni probude, nastace panika. Dok ostali budu gasili pozar, mi cemo smugnuti.

Mitar: ne zna, brate, ali i dalje sam skeptican. Ne mozemo izaci na glavni izlat.

Radoslav: Pa i necemo, tupane. Izacemo na ona vrata u WC-u.

Mitar: A, daaaa... kako se ja toga nisam setio, u picku materinu?!

Radoslav: Zato sto si tupav (Radoslav se nasmije i pomiluje ga po kosi.). citavo vreme sam ukljucivao vrata u nas plan.

Mitar: A kako cemo ogradu preskociti? Mislis da je naelektrisana?

Radoslav: Sigurno jeste. Ali,  znas i sam da se na mnogo nacina napajanje strujom moze preiknuti.

Mitar: Sta si ovaj put smislio, jebivetru?

Radoslav: Znam gde se nalazi glavni odasiljac koji odasilje svu elektricnu energiju. Dovljno je da prekinem osnovne zice i dovod strujom ce biti prekinut.

Mitar: A kako ces to izvesti?

Radoslav: To cu izvesti pomocu klesta. Znas i sam da subotom popodne idemo u zanatsku radionu. Ovo popodne cu iskoristiti priliku i ukrascu klesta. Veceras dok bude trahala zbrka, prvo cu otici do odasiljaca, prekinucu zice i onda ti i ja bezimo.

Mitar: Zvuc kao odlican plan. Nadam se da cemo ga uspeti ostvariti.

Radoslav: Naravno da cemo uspeti, brale, nista se ti ne brini.

(Decki su nestrpljivo cekali vecer da ostvare svoj plna. Sjecali su se kao da su na iglama. No, uz razgovor im je vrijeme proslo i dosla je vecer. Bilo je oko 23h. Svi su vec bili u dubokom snu. Radoslav je odlucio da je to pravi trenutak za sprovođenje plana. Benzinom je polio van njihovog zatvora i sibicom zapalio. Vatra  je brzo buknula. Svi su se vrlo brzo probudili i uspanicili su se. Zatvorenici su trazil od cuvara da ih oslobode. Cuvari su to morali uciniti, jer nisu imali drugog izbora, nisu mogli dopustiti da zatvorenici izgore. Osloblodili su i Mitra i Radoslaa. Dok su svi ostali bili u panici gaseci vatru, Radoslav je iskoristio priliku i presjekao je zice koje su provodile struju. Sad je nastala jos veca panika u zatvoru. Svi s mislili da je doslo do nestanka struje zbog pozara. Cuvari su ukljucili svjetiljke kako bi mogli vidjeti i gasiti pozar. Za to vrijeme, Mitar i Radoslav su bili u WC-u i pobjegli su kroz straznja vrata. Vrlo brzo su stigli do izlazne kapije, spretno su se popeli i vrlo brzo su bili van zatvora. Pred kapijom ih je cekala Slavica s komsijom Borislavom. Borislav je vozio Golf 2. Svi su se brzo ukrcali i krenuli su u novu pustolovinu.)

Mitar: Mama, hvala ti sto nas nisi izneverila i sto si ispunila svoj dio dogovora.

Slavica: Pa zar si mislio da cu te izneveriti? Naljuticu se na tebe.

(nasmijala se  i potapsala ga po ramenu.)

Mitar: Ma nisam, samo...

Morao sam ti se jos jednom zahvaliti, je rstvarno ovo sto si ucinila ze mene

Meni ovo jako puno znaci.

Slavica: Pa vec sam ti rekla da nema potrebe da mi se zahvaljujes. Svaka mama bi to ucinila za dete.

Mitar: Pa nisam bas siguran da bi svaka majka to ucinila za svoje dete. Mnoge majke ubijaju svoju novorđencad.

Radoslav: Hvala Vam, gospođo, i od mene.

Slavica: Nema na cemu, Radoslave. Za Mitrove prijatelje bih sve ucinila. Sta cete momci, sad raditi? Kako cete zivet? Ja bih vas vrlo rado primila u svoju kucu, ali jako dobro znate da ce vas policija rpvo tamo traziti?

Radolav: Nista se vi ne brinite, gospođo. Ja imam planove za sebe i vaseg sina.

Slavica: Samo, molim te, nemoj da je nesto ilegalno, pa ako vas uhvate, da dobijete jos vece kazne zatvora.

Radoslav: Pa i ako nista ne ucinimo, a uhvate nas, dobicemo velike kazne zbog bekstva. A ne brinite se, necu uvaliti vaseg sina u nesto ilegalno.

Slavica: To mi je drago cuti. Nazalos, necete moci nigde raditi neko vreme, jer ce biti ozdata poternica a vma.

Radoslav: Da, jebiga, necemo moci radiri. Necemo se moci ni slobodno kretati po svet, ali valjda se ovo nekad peomeni. Valjda dođu bolja vremen.a treba se samo samo nadati i verovati u Boga.

Slavica: To i ja uvek kazem Mitru, ali on je tvrdoglav. Ne veruje u Boga.

Radoslav: Da, znam da on ne veruje u Boga. Zbog toga smo se stalno svađali dok smo bili u zatvoru. Mene je moja majka ucila da verujem Boga, da verujem u Issa. Svake nedelje smo isli na misu.

Mitar (prekida njihov razgovor): Zar vas dvoje stvarno mislite da je Boga briga za nas dvojicu. Pa mi smo prekrsili sve njegove zapovesto. I da postoji, nakon svega ovoga sto smo uccinili, nece ga biti briga za nas.

Slavica: A zasto si ti, sine zavrsio u zatvoru?

Radoslav: Radije ne bih oo tome. Nadam se da me razumete.

Slavica: U redu je sine, razumem te. Ne moras mi odgovoriti. To sam te samo onako pitala. Nemoj misliti da sam radoznala baba koja samo gura nos gde mu nije mesto.

Radoslav: Ma u redu je, gospođo, ne birnite se. Nisam mislio nista lose o Vama. Naprotiv, mislim da ste vi jako draga i hrabra zena. A to sto Vam nisam htio odgovoriti na pitanje, to je zato sto se stidim onoga sto sam ucinio.

Slavica: Nadam se da ce se Bog jedan dan sazaliti nad tobom i pokazati milost i oprostiti ti.

Radoslav: Ne, ja ne zasluzujem milost.

Slavica: Bog ima milosti prema svima. Samo se treba iskreno pokajati.

Radoslav: Bez obzira, ako Bog i odluci da mi oprosti i dalje cu misliti da ne zasluzujem milost.

Borislav: Gde zelite da vas ostavim, momci?

Radoslav: Pa eto mozes tu stati. (Borislav ih je ostavio u napustenoj ulici koja je bila 500m daleko od napustenog skladista.)

Radoslav: Hvala Vam na svemu. Mitar je stvarno srecan, jer ima tako dobru majku i tako dobrog komsiju. Nadam se da cemo se uskoro opet videti.

(Radoslav je zagrlio Slavicu i Borislava. Borislava je i potapsa po leđima.)

Slavica (sa suzama u ocima, obraca se Mitru): Sine, tako mi je zao sto si zbog mene upao u ove probleme. Molim te, oprosti mi.

Mitar: Mama, rekao sam ti da nema potrebe da mi se ozvinjavas. Kad bih mogao vratiti vreme unazad, opet bih isto ucinio, jer te jako volim, a moj prokleti otac je zasluzio kaznu za sve ono sto ti je cinio.

Slavica: Sine, zelim ti svu srecu ovoga sceta. Molicu Boga za tebe da te cuva.

Mitar: U redu, mama, vidimo se.

(Sa suzama u ocima se oprostio od mame i Borislava.) (Mitar i Radoslav su hodali prema napustenom skladistu, ne progovorajuci ni rijeci jedan s drugim.)

Mitar: Zasto si slagao moju mamu, picko?

Radoslav: A kad sam je to slagao?

Mitar: Slagao si je rekavsi joj da se necemo baviti nicim ilegalnim.

Radoslav: Pa morao sam je slagati da je malo smirim. A osim toga, mislim da je ona naslutila da cemo se baviti necim ilegalnim, jer nam je potreban beki posao kako bi preziveli, a jako dobro zna da ne mozemo raditi nista legalno, jer nas niko nece hteti zaposliti.

Mitar: U pravu si.

Radoslav: idemo sad u magacin, tamo nas ceka moj prijatelj. (Kraj 4. Epizode)

(Mitar i Radoslav stizu u magacin. U magacinu ih Radoslavljev prijatelj, Goran.)

Goran:Pa gde si, picko? Otkad te nisam video.

Radoslav: Evo me, picko. Brate moj. Ni sam ne znas koliko si mi falio. (Zagrle se i potpasu se po ramenu.)

Goran: Znas i sam da sam iks puta pokusavao da te posetim, ali nisam uspeo. Znas da su oni jebeni supci zabranili posete.

Mitar: Da, jebiga, znam. I nema potrebe da se pravdas, druze. Poznajem ja tebe. Znam ja ko si ti. Jebiga, sam sam kriv sto su mi posete zabranili, ali u neku ruku i nisam kriv. Morao sam se obraniti od onog prokletog gada. To sto sam ubio roditelje... to je druga prica. To nisam trebao uraditi, iako su u neku ruku bili losi. Nikad nisu obracali paznju na mene. Uvek su me ostavljali dadiljama. Nisu se hteli brinuti o meni. Nisu imali vremena. Otac se brinuo za frimu. Nedelje je provodio radeci, umesto da mene vodi u park ili na pecanje. Nedelje kad nije radio, provodio bih ih rostiljajuci sa svojim poslovnim partnerima. Znam ja da je on to radio zbog mene, kako bih ja imao sve, kako mi nista ne bi falilo. Ali nije sve u novcu, radije bih da sam imao manje, ali da sam imao oca uz sebe, a ne ovako... imao sam mnogo novca, ali nisam imao roditeljsku ljubav. Jos su se i previse brinuli za mene. Znam da bi neka deca bila zahvalna na tome, ali ja sam drugaciji. Ja jednostavno zelim biti slobodan kao ptica, a odrastao sam kao u zlatnom kavezu. Takav zivot nije za mene. Dok su se moji vrsnjaci igrali i isli u skolu, ja sam samo sedio u kuci, citao knjige i imao sam casove kod kuce. Nije mi bilo dosadno citati knjige. Zahvaljujuci knjigama sam naucio mnogo toga i sad sam inteligentniji od mnogih ljudi mojih godina koje zna, ali radije bih da sam imao sretno i razigrano detinjstvo. Trpeo sam godinama dok nisam puknuo. Nisam vise mogao trpeti teskobu koju sam zbog njih prezivljavao. Taj dan mama je bila tako naporna. Nabavio sam od jednog prijatelja „travu“ i rizlu. Smotao sam sebi joint koji sam popusio. Mama je osetila miris „trave“ i usla mi je u sobu. Poludela je. I ja sam poludeo od njenog pridikovanja i galame. Kad se otac vratio s posla, rekla mu je da sam popusio joint. I on je popizdeo. Galamio je i istukao me je kaisem, kao da sam malo dete. To sto sam popusio joint su primili teze, nego sto bi primili da sam ubio coveka. U meni je nesto puklo. Cuo sam glas u glavi koji mi je govorio da ih ubijem i da zaustavim  ovu patnju jednom zauvek. Uzeo sam noz i izbo ih. (

 (U radoslavljevim ocima su se vidjele suze.)

Goran: Ajde, sine, dosta je patetike. Radije pricajmo o poslu.

(Mitar (odlucuje se ukljuciti u razgvor): Da, i mene interesuje posao.

Goran: Da, znam decki, da vas interesuje posao. Zato smo se okupili vode. Slusajte me dobro! Imam ovde pet tona kokaina. Ovo vec odavno zelim da prodam, ali nisam mogao da nađem kupca. Neki dan sam konacno stupio u kontakt s Jovanom Novakovicem, dilerom iz zemunskog klana. Rekao sam mu da imam pet tona kokaina. On je zatrazio da mu isporucim. Rekao sam mu da cu mu isporuciti, ali za to trebam vasu pomoc. Angazovacu jos neke moje poznanike, jer je tesko prevesti pet tona kokaina. On ce doci kamionom u Ulicu Jovana Jovanovica Zmaja. Mi do tamo trebamo preneti drogu, a to cemu uciniti kamionom. On ce nas u Zmajevoj ulici cekati u kamionu sa svojim ljudima. Razlog zasto nece dolaziti ovde je sto bi to privuklo paznju ljudi i tako bi mogli razotkriti nas magacin, a slozicete se da to ne zelimo, zar ne?

Mitar: Da.

Radoslav: Naravno da ne zelimo, brate.

Goran: U redu, posto smo se dogovorili, vreme je da se raziđemo. Sutra cemo obaviti isporuku.

Radoslav: Imamo jedan problem. Kao sto znas, mi smo pobegli i zatvora. Nemamo gde ici. Ako odemo u nase domove, dobro znas da ce nas tamo prvo traziti. Bil' nam ti mogao naci neki smestaj?

Goran: U picku materinu! Uvek me uvlacis u neka sranja, uvek! Dobro, nacu ti neki smestaj. Imam jednu vikendicu na kraju grada. Vise je smestena u sumu. Tamo niko ne zalazi. Tamo se mozete smestiti ti i tvoj drugar.

Radoslav: Hvala ti, brate! Vecno scu ti biti zahvalan (prilazi mu i zagrli ga.)

Goran: Nema potrebe da mi se zahvalujes. Znas da sam ti uvek bio na raspolaganju, ali nadam se da ces i ti meni pomoci ako mi nekad bude trebala tvoja pomoc.

Radoslav: Znas da cu ti pomoci, brate, ako ti bude trebala moja pomoc, ali mislim da ti nece trebati, jer uvek je bila obrnuta situacija. Uvek sam ja trebao tvoju pomoc.

Goran: Pa znas kako kazu, brate: „Nikad ne reci nikad“? mozda i meni jednom zatreba tvoja pomoc, nikad se ne zna.

Radoslav: Pa mozda si i u pravu..

Goran: Ne mozda, znas da sam ja uvek u pravu. Nego, dosta je bilo caskanja. Vreme je da se raziđemo. Nikad se ne zna ko nas posmatra. Znas kako se kaze: „I zidovi imaju usi „ ili „I brda imaju oci?“

Radoslav: Da, slazem se s tobom. Bolje je da se raziđemo.

(Razisli su se. Goran je otisao u svoju vilu, a Radoslavi Mitar u goranovu vikendicu. Decki su bili zadovoljni kad su usli u vikendicu.)

Mitar: Dobro izgleda ova vikendica, i izvana i iznutra.

Radoslav: da, dobro izgleda. Vidis da ja imam jako dobre prijatelje koji bi sve ucinili za mene. To su prave zivotne vrijednosti, a ne novac, jahte i vile. Prijateljstvo, ljubav i porodica su stvari koje se najvise cene u zivotu.

Mitar: potpuno se slazem s tobom, covece. To su najvaznije stvari u zivotu. Video si da i ja imam mamu koja bi sve ucinila za mene. Iako je vernica i protivi se svim gresima, pomogla mi je da pobegnem.

Radoslav: Da, mama ti je stvarno divna. Da sam, bogodom, ja imao takvu mamu. Moja mama me cak nije ni zelela. Uvek bi me ostavila dadilji. Dok su se druga deca igrala sa svojim mamam i razgovarali s njima, ja sam se igrao i razgovarao s dadiljom. Cesto sam imao osecaj da mi je ona mama, par puta sam je i nazvao mama. Njoj je to bilo jako smesno. Bila je bas dobrodusna, Marija Joveljic. Mislim da sam se i zaljubio u nju. Dobro, to je bila decacka nevina ljubav. Vise je to bila simpatija, jer u tim godinama nisam poznavao nji ljubav, ni seks, ali ti jamcim da je sada vidim, vrlo rado bih je pojebao.

 Iako sada ima trideset osam, verujem da jos uvek izgleda lepo, kao i onda kad je imala dvadeset jednu.

(Mitar je pogledao u Radosavljevo međunožje i jasno je vidio izbocinu na njegovoj trenirci. Radoslav je imao jaku erekciju. Par trenutaka kasnije, Radoslav je svukao trenirku i gacice. Pred Mitra je izasao Radoslavljev masivan penis.)

Mitar: Cek, neces valjda sad to raditi preda mnom?

Radoslav: Uhh, da znas da hocu. Toliko sam napaljen, a tu pored nas nema zive duse, a kamoli neke dobre picke da je pojebem. A tebi ako smeta, izađi napolje. A osim toga nisam ti ni trazio da me gledas dok drkam, nisam peder, a i ne zelim da me gledam.

(Bez obzira sto se Mitar nije slagao s tim da Radoslav masturbira pred njim,, Radoslav je masturbirao. Mitar nije zelio da to gleda i izasao je. Nakon sto je Radoslav svrsio, izasao je go pred Mitra.)

Radoslav: Ajde, sad mozes uci. Izdrkao sam ga. I ne znam sto se toliko penis, kao da ti to ne radis. To je prirodna stvar. A evo sad ti priznati, par noci sam drkao dok si ti spavao. Pomislio sam da bi ti zasmetalo da radim to dok si budan, pa sam cekao da zaspis i drkao sam.

Mitar: Ti si stvarno bolestan. Mogao si mi svrsiti po licu, a ja ne bih znao to.

Radoslav: pa znas jako dobro da ti nisam svrsio po licu, jer da ti jesam svrsio po licu, porbudio bi se sa spermom na licu (Radoslav se gromoglasno nasmije.)

Mitar: ma salio sam se.

Radoslav: Sta je, ti neces drkat? Kol'ko znam, nisi nijednom izdrkao u zatvoru. Ne znam kako mozes izdrzati da ne drkas i da ne jebes. A cek, pa ti si nevin, zar ne? Ne poznajes cari seksa, pa ti se i ne traze ni seks ni dkranje?

Mitar: nema to veze. I decki koji nikad nisu jebali, imaju potrebu da svaki dan drkaju. Samo aseksualne osobe nemamju potrebe ni za seksom ni za drkanjem. A ja nisam aseksualan, imam oitrebu za seksom. A u pravu si, nisam  nikad imao seks. Imao sam jednom priliku. Prstenjacio sam Dijanu Jakovljevic i sigurno bih je posevio da u stalu nije usla njena mama. Zbog toga smo prekinuli ono sto smo zapoceli.

Radoslav: jebiga, nisi imao srece. Pa zasto je nisi opet pokusao pojebati?

Mitar: Pa ona je zapravo bila zaljbljena u Sasu Milenkovica, fudbalsku zvezdu nase srednj skole. Znam da ovo izgled akao glupava americka tinejdzerska komedija i uvek sam mislio da se to nikome ne moze dogoditi, a zapravo se meni desilo. Rekla je da je u tom trenutku bila napaljena, pa se htela s bilo kime pojebati. Rekla mi je da nisam znao iskoristit svoju priliku i zato sam izvisio. Vise se nikad nije htela pojebati sa mno,

Radoslav: Pa zasto nisi pitao neku drugu da se pojebe s tobom?

Mitar: Pa, jebiga, druze. Bio sam zaljubljen u nju. Bio sam glupi zateskani klinac. Nisam hteo znati ni za jednu drugu osim nje. Sad sam tek shvatio da sam pogresio, da sam izgubio godine dobrog seksa zbog nje.

Radoslav: Cekaj, ti hoces reci da si imao priliku da jebes, da su ti se picke nudile, a ti nisi iskoristio priliku.

Mitar: Ma ne, nisu mi se nudile, a nisam im ni ja prilazio, jer sam bio sramezljiv, a jednim delom je to bilo i zbog ljubavi prema prokletoj Dijani Jakovljevic. Nisam takođe ni izlazio, a jer nisam imao ni novca za izlaske.

(Mitar tuzno pogleda u beton.)

Radoslav: Ajde, brate, nema potrebe da tugujes! Pa nije sve u seksu, jebote, ima nesto i u novcu (Radoslav se glasno nasmije, kao i Motar.)

Mitar: E, druze, ti si jedino dobro sto mi se desilo u onom prokletom zatvoru. Zahvaljujuci tebi smo pobegli iz zatvora, a i ti si jedini koji me moze dignuti iz depresije u ovim teskim trenucima,

Radoslav: Ej, da ti nije palo napamet da me zazvalis, ili jos gore da mi ga gurnes u bulju (Radolsav se opet nasmije. Mitar se ovaj put samo blago osmjehne.)

Mitar: Ej, nemoj da seres. Nisam peder, jebote. Samo sam ti rekao koliko mi znacis u ovim teskim trenucima. Pa zar muskarci ne mogu imati nikakve osjecaje prema prijateljima, roditeljima, braci i sestrama?

Radoslav: Ma naravno da mogu muskarci imati osjecaje prema prijateljima, samo ako to ne preraste u seksualnu zelju i jako mi je drago sto ti puno znacim u zivotu, samo te zajebavam, brate. (Radoslav mu priđe i zagrli ga.)

Mitar: Eto, ti mene optuzujes da sam peder, a ti mene grlis, pedercino jedna. (obojica se nasmiju.)

Radoslav: Dosta je bilo zajebancije i izljeva emocija, vreme je da se bavimo ozbiljnim stvarima. Moramo smisliti kako cemo prodati ovu koku. (Radoslavljevo izraz lica se iz neozbiljnog odjednom promijeni u potpuno ozbiljno.)

Mitar: Da, brate, jebiga, problem tek sad nastaju. A moramo i dobro paziti da nas ne uhvate. Povecali bi nam kaznu zbog bekstva iz tavora, jos kad bi nas uhvatili s pet tona koke, dobili bi dozivotnu.

Radoslav. Znam, brate, kako stoje stvari, jebiga! Ali ne smemo misliti crno. Ne smemo misliti da necemo uspeti pre nego smo krenuli u posao. Mitar: Da, znam da trebamo misliti pozitivno.

Radoslav: Eh, sad bi vrlo rado pojebao neku picku, ali jebiga, ne smemo izlaziti, jer bi nas mogli uhapsiti. Zasad se moram zadovoljiti drkanjem.

Mitar: Ajde, sta fali drkanju. Kao da si sta jebao pre zatvora.

Radoslav: U pravu si. Nisam bas mnogo jebao, ali sam kvalitetno jebao.

Mitar: Ajde, dosta je bilo caskanja o tvojim seksualnim postignucima. Umoran sam, spava mi se. Idem leci spavati, malo odmoriti mozak. A trebao bi i ti. Dugo nismo spavali.

Radoslav: U pravu si. Idem spavati.

(Obojica su legli. Radoslav je ubrzo zaspao. Mitar nije mogao zaspati. Razmisljao je o svim nedacama koje su ga snasle u vrlo kratkom roku. U jednom trenutku se sjesio i seksepline Dijane Jakovljevic, pa se napalio. Kako nije mjesec dana ni masturbirao, ni imao seksualne odnose, izvadio je penis i polako poceo navlaciti kozicu. Ubrzo se jako napalio pa je zestoko poceo masturbirati. Radoslav se proboudio i ustao je da se napije vode i da se pomokri. Vidio je da Mitar nije u krevetu. Pomislio je da je izasao napolje. No, kad je usao u toalet, vidio je da Mitar masturbira.)

Radoslav: A ipak drkas? Sigurno te bilo stid preda mnom. (Mitra je bilo stid pa je svoju veliku alatku spremio u bokserice.)

Mitar: Ma nisam mogao spavati, pa sam odlucio da izdrkam.

Radoslav: Ma nema potrebe da se pravdas. Samo ti radi sta ti se prohte. I nema potrebe da se stidis. Samo nastavi raditi ono sta si radio. Ja cu se samo popisat i izacu.

(Radoslav se pomokrio i krenuo izaci. No, prije nego je izasao, odlucio je jos nesto reci Mitru.)

Radoslav: Bogami, brate, imas veliku kurcinu. (namignu mu je i nasmijao se. Mitar mu je samo uzvratio osmijeh i  kad je Radoslav izasao iz toaleta nastavio je masturbirati. Za par skundi je svrsio, oprao ruke i vratio se u krevet. Opet nije mogao zaspati. Zaspao je tek oko pet ujutro. Radoslav, koji je bio veliki ranoranilac, ustao je oko osam i dok je sebi pravio kavu, ispala mu je solja. Ta buka je probudila Mitra.)

Mitar: A u kurac. Stvarno do tebe covek ne moze spavati.

Radoslav: jebiga, brate, nije mi bila namera da te probudim. Slucajno mi je ispala solja  kafom. Jebiga, nisam ja kriv sto sam smotan.

Mitar: A nema veze, jebiga, sad sam ustao i siguran sam da necu moci zaspati. Nikad ne  mogu da spavam kad je svetlo vani.

Radoslav: A danas je bas lep i suncan dan. Ajdemo doruckovati, pa idemo izaci malo na terasu da suncamo kite.

Mitar: Pa mogli smo. Cuo sam da cure vole kad muskarci imaju preplanule kite.

Radoslav: da, vole ih. Obozavaju ih. Valjda imaju osecaj da se karaju s crncem a ne s belcem. Tuke nimalo ne koriste mozgove, ako ih uopste imaju. Bez oobzira sto su kite tamne, ne menja im se velicina

(nakon sto su izasli su na terasu da se suncaju.)

Radoslav: Jebote, i pored sve ov zajebancije ne mogu da prestanem razmisljati da li cemo uspeti veceras ostvariti nas plan.

Mitar: Da, ni ja ne mog prestati razmisljati. Ma trebamo samo verovati da cemo uspeti. Znam da verovanje nista ne pomaze, ali kad mislimo pozitivno, bicemo bolje usredotoceni na posao. Ako budemo imali crne misli, necemo se moci usredotociti na posao, jer ce nas samo briga pratiti.

Radoslav: Da, imas pravo. Ti si veoma pametan. Steta sto ti je sudbina namenila zatvor. Moga si biti do bar psihijatar.

Mitar: Nikada ja nisam hteo biti poznat, niti utecajan. Uvek mi se više sviđalo biti po strani. Dovoljne su mi bile sitnice. Uvek sam bio srećan sa sitnicama. Bilo mi je samo dovoljno da ima sta da pojedem i da popijem. Znas, neki ljudi koji imaju malo su mnogo srecniji od ovih sto poseduju celi svet. Mislis da su Rotschildi i Rockefelleri srecni iako imaju sva bogatstva ovoga sveta- ne, ne bih rekao da su srećni. Njihove duse i srca su trula. Mislis da mogu mirno spavati navece, nakon sto su taj dan ubili nekoliko crncke dece? Ne bih rekao. Znam da oni uopste nemaju savesti, ali opet znam da sumnjaju u neku pravdu koja ce ihs tici kad-tad.  Siguran sam  da se boje da ce biti kaznjeni za svoja zlodela od strane Boga ili neke druge sile. I zato sam siguran da ne mogu mirno spavati.

Radoslav: Da, razumem te, brate. Razumem sta zelis rec. Ali opet, s druge strane, covek ne moze bez novca. Ne mozes cak ni u jebeni WC uci bez novca. Kad imas novac mozes nadomestiti neke druge stavri. Naprimer, ako si ruzan, a imas novac, devojke nece primetiti tvoju ruznocu pored tvog BMW-a i vile u Milanu. Takođe ako si glupa imas novac mozes zavesti neku inteligentnu zenu. Mozes kupiti mnoge ljude da rade po tvome. Za mene je novac najbitnije stvar u zivotu.

Mitar: Nisam ja rekao da novac nije bitan. Novac je jako bitan, ali psotoje mnoge bitnije stvar na svijetu od novca, a to su iskrena ljubav, iskreno prijateljstvo... sta mi vredi sto mogu pojebati svaku zenu u ovom gradu, ako me nijedna od njih ne voli. Sta mi vredi i prijatelj koji ce biti uz mene samo dok imam novac.  Nista mi to ne vredi. Kolo srece se okrece i jednog dana mogu ostati bez novca. I sve te silne devojke i moji „prijatelji“ ce mi odmah okrenuti leđa. Opet cu ostati sam i tog trenuta covek shvati da je sve to bilo vazno. A to moze biti veoma bolno za svakoga.

Radoslav. Da, potpuno si u pravu, ali opet lepo je dok sve to traje.  Covek treba iskoristiti svaku priliku. Treba uzeti sve sto mu zivot pruza. Nekome se nikad ne pruzi prilika da uziva u zivotu. Zamisli koliko na svetu ima debelih i ruznih muskaraca s kojima nijedna devojka ne zeli da opsti. Ovi debeli ruzni s novdem mogu pojebati devojku koju god hoce, a ovi debeli i ruzni bez novca imaju slabe sanse da pojebu i debelu i ruznu devojku poput njih.

Mitar: Pa dobro... ima nesto istine i u tvojoj teoriji, ali meni je opet draza ova moja. Lepse je kad je sve iskrenono ono sto te okruzuje. Lepse je kad si okruzen ljudima koji te istinski vole, koji ce biti uvek tu za tebe i u dobru i u zlu, a ne s laznim ljudima koji ce otici bez tebe cim ih prestanes kupovati novcem ili cim ostanes bez tog novca.

Radoslav: Jebiga, covece, ne mogu protiv tvoje inteligencija. Pobedio si me.

Mitar: Nije mi bila namera da te pobedim, iako sam od pocetka znao da cu pobediti. Namera mi je bila da ti dokazem da su bolje iskrene stvar, makar one bile i lose, nego da smo okruzeni dobrim stvarima koje su lazne. U velikoj vecini slucajeva ce nas vise zaboleti kad oktrijemo da smo citav zivot ziveli u lati, nego da citav zivot patimo, jer tad bar znamo na cemu smo.

Radoslav: Molim te, ne nastavljaj dalje, covece, potpuno si me unistio.

Mitar: Ok, prestacu  s filozofisanjem. Svakako sam i hteo prestati bez da si me zamolio, jer je stvarno dosta filozofije za danas.

Radoslav (nasmijano): i za narednih nedejlju dana (potapsa ga po ramenu(.

Mitar: E danas je stvarno lep i suncan dan. Dobro je sto sam te poslusao da izađemo na sunce. Dobro ce nam doci da se malo suncamo.

Radoslav: Ja bih se skinuo potpuno go, ako ti ne smeta.

Mitar: ma ne smeta mi, ali ako nas neko vidi, pomislice da smo pederi.

Radoslav: Ma ko ce ovde proci? A nek narod misli sta hoce, boli me kurac. Ja cu se skinuti. Hocu malo supak da osuncam, da mi pocrni, a i kurac ako mi pocrni nije naodmet.

(Radoslav skine bokserice i okrene se na stomak.)

Mitar (pogleda u njega, pa onda progovori): Ti si stvarno lud, covece.

Radoslav: Sta je? Ne sviđa ti se moja guza? Obrijao sam je sinoc. Zar nije lepa?

(Mitar se samo smijao na njegove sale. Nakon dvadesetak minuta, Radoslav se okrenuo na leđa i Mitar nije mogao izbjeci da ne pogleda u Radoslavljev prilicno veliki penis. Mitar je posjedovao mnogo vece spolovilo, ali ni Radoslavljev nije bio uopce mali.)

Mitar: E sad si  stvarno preterao, covece. Idem unutra.

(cim je to rekao, odmah se povukao u kucu.)

Radoslav: E jebiga, brate, rekao si da ti nece smetati ako skinem gace. Ovo radim da dobijem boju, nemoj misliti da te pokusavam zavesti. Nisam peder, covece.

Mitar: Ma znam da nisi peder, ali mi smeta sto se presetavas tu gole guzice.

Radoslav: U redu, ako ti smeta, ja to vise necu raditi. Trebao si mi odmah reci da ti smeta i ja se ne bih skidao. Ti si rekao da ti ne smeta i zato sam ja skinuo gace.

Mitar: Pa nisam hteo da se svađamo.

Radoslav: Dobro, necemo vise razgovarati o tome. Idem malo vezbati, pa cu onda izdrkati i istusirati se.

Mitar: Ti izgleda ne mozes bez drkanja? Sinoc si drkao i opet sad hoces da drkas.

Radoslav: Pa sta ima lose u drkanju? Ja sam mlad muskarac u punoj seksualnoj snazi. Sitcajem oolnosti, ne mogu si priustiti seks i zato drkam. Mislim da nije previse drkanja ujutro i navece.

Mitar: Ok ti znas sta je najbolje za tvoje telo. Nisam ja niko da ti određujem koliko ces puta dnevno drkat.

Radoslav: Naravno da ti nisi niko da mi određuješ, ali ocito zelis da mi određuješ, jer se stalno mesas. Prvo ti je smetalo sto hodam gole guzice, a sad ti mseta sto drkam vise puta dnevno. Mogu ti nesto uciniti sto se tice tebe, ali moje drkanje stvarno se ne treba ticati tebe. Ti nemas nikakve veze s tim i zato te molim da svoje komentare sacuvas za sebe. Mitar: Dobro, brate, sta se odmah penis? Ne zelim da se svađam s tobom i to pogotovo oko gluposti, kao sto je drkanje.

Radoslav. Mislis zi da i ja volim samo drkati? Volim ja drkanje, kao i svaki normalan muskarac, ali isto tako vise volim picku od drkanja, kao svaki noormalni muskarac. Ali situacija je takva. Nisam imao devojku pre odlaska u zatvor. U zatvoru je naravno nisam mogao naci. Sad ne mogu izlaziti, jer bi nas neko mogao prepoznati i zbog toga ne mogu upoznati neku devojku a ne mogu ni jebat neku kruvu. I zato hocu da drkam, brate.

Mitar: Dobro, brate sta se penis? Mislio sam da smo resili to.

Radoslav: dobro, resili smo. I ne zelim vise ni reci da cujem na tu temu.

(Nakon rasprave, dvojica begunaca su se citav dan dosađivali. Malo su gledali televiziju, malo su igrali nogomet u dvoristu dok nije dosla vecer. Bilo je oko 20:45h)

Radoslav: U kurac! Nervoza me nimalo ne popusta. Bojim se da nece sve ispasti kako treba.

Mitar: A meni si govorio da se smirim. Sad sipada gori od mene. Ali sad kad se trenutak isporuke sve vise blizi, postajem sve nervozniji.

Mitar: Ma nista se ne brini. Sve ce proci glatko. Imam takav osjecaj. A ti se pomoli tom svom Bogu da ti pomogne.

Radoslav: A sta ti ne verujes u Boga, a verujes u prorocanstva?

Mitar: Nisam ja rekao da sam prorekao da ce sve proci glatko, samo imam takav osecaj. Verujem da ce sve biti dobro, a trebao bi  i ti. Nece ti naskoditi.

Radoslav (smjeskajuci se): Izgleda da smo zamenili uloge. Sada si ti ona koji veruje, a ja sam pesimista.

Mitar: Nikad ja nisam bio pesimista. Ja uvek verujem u bolje. Uvek verujem da ce se moja buducnost promeniti i da ce moj zivot krenuti nabolje. Ja nikad nisam verovao u Boga i nikad necu. Jednostavno to nije u mojoj prirodi. Ne verujem, ne samo zato sto imam tezak zivot, vec zato sto mi se cini preglupo da verujem u nekog cikicu na nebu koji mi je odredio kako cu ziveti i ako ne budem ziveo kako on zeli, kaznice me. To mi je stvarno prevelika glupost i razumem zasto su ljudi pre verovali u Boga. To su bila drugacija, stara vremena. Ljudi nisu nista imali pametnije da rade, pa su izmisljali neke bogove i mitska bica koja su ih navodno stitila. A tad su ljudi, siguran sam da ces se sloziti sa mnom, bili mnogo gluplji nego sada.

Radoslav: Pa sad kad tako kazes, tvoje reci imaju smisla.

Mitar: Dobro si shvatio.

Radoslav: Nemoj, nevernice, da me navodis na svoj mlin.

Mitar: To mi nije ni namjanja namera. Ne zelim to da radim. Ja ti samo objasnjavam svoje stavove. Na tebi je da odlucis hoces li se prikljuciti mojim stavovima ili ces se i dalje drzati svojih stavova. NEMOJ MISLITI DA TI JA NAMECEM SVOJU VOLJU, JA NISAM TAJ „Vas Bg“. Moj ti je savet da budes svoj. Ne sluusaj druge. Ne slusaj mene. Slusaj samo sebe. Slusaj sta ti tvoj razum kaze. Ako ti razum kaze da ne verujes, ne veruj, ako ti kaze da verujes, onda verujj. Sve je u tebi.

Radoslav: Da, u pravu si. Ne znam. Ne znam da li da verujem ili ne verujem. Moji su oduvek verovali u Boga i preneli su to na mene. Vera u Boga je usađena u mene od moga detinjstva i jednostavno ne mogu protiv toga. Mada kada cujem neke ljude i to pogotovu pametne ljude, kao sto si ti, x cvrstim argumentima, kao sto su tvoji, pocinjem i ja sumnjati u psotojanje Boga. A znas sta jos mislim.

Mitar: Sta?!

Radoslav: Mislim da i ako Boga ne postoji, nekim ljudima je potrebna vera u Boga, jer ljude to odrzava. Zahvalujuci verovanju u Boga, mnogi se nadaju boljem zivotu. A takođemi mislim da je dobra vera u Boga, zato jer na svetu postoje ljudi koji cine veoma lose stvari. Ako tim neko uspe ukazati na njihove greske, kazavsi im da ce biti strogo kaznjene zbog toga od strane Boga, oni vise nece ciniti lose stvari.

Mitar: Tesko da ces loseg coveka veriti da ne cini lose stvari.. covek je onakav kakav postane rođenjem i ne moze se promeniti, ja ne verujem u promene. A ne mislis li da je taj tvoj „Bog doktator kao sto su bili Cezar ili Hitler?

Radoslav: Ne razumem o cemu pricas.

Mitar: Bog dređuje svima kako ce ziveti, i ako neko ne zzivi po njegovim pravilima, on ga omdha stogo kaznjava. Zar se to ne zove diktatura? Ti mi stvarno otvaras nove vidike. Kad malo bolje razmislim o tvojim rijecima, shvatam da si u pravu. To se zove diktatura. Kad neko zeli da zivis po njegovim pravilima i kad ih ne postujes, on te zestoko kaznjava, to se zvoe diktatura. Bog se nista ne razlikue od Cezara i Hitlera. U redu je to sto Bog zahtijeva da postujemo roditelje i da ne varamo ljude, jednom recju da ne cinimo losa dela. Ali, moralna i savesna osoba ne treba cekati da mu neko kaze da to ne treba raditi. Savesna i moralna osoba sama treba da shvati sta valja, a sta ne valja. Ali, nepojmljivo mi je da Bog zabranjuje seks ili akohol. Alkohol jeste los po zdravlje, ali time osoba nece nastetiti nekom drugom. Nastetice samo sebi. A seks... seks nikom ne steti. I nepojmljivo mi je da Bog zabranuje drkanje. Sta da rade oni muskarci koji ne mogu sebi naci zenu. S kim da sa se seksaju? Ostaje im samo mogucnost da se seksaju sami sa sobom.

Mitar: Pa to ti ja govorim. Drago mi je sto si me konacno shvatio. Ljudima ne treba Bog. Ljudi su dovoljno inteligentni i fizicki sposobni da se sami za sebe brinu... da zarađuju sebi za zivot. A to poslednje si dobro rekao. Moralnom i savesnom coveku ne treba Bog da mu kaze sta treva, a sta ne treba raditi. Covek treba sam sa sobom da rasicsti i da razluci sta valja, a sta ne valja. Covece, vreme je doslo da idemo.

Radoslav: Da, toliko sam bio ushicen zbog toga, a sad se plasim. Plasim se da ce nesto krenuti po zlu.

Epizoda 6:

(Mitar i Radoslav su dosli u skladiste i cekaju Gorana da dođe.)

Mitar: Jebote, ova me neizvjesnost ubija, covece.

Radoslav: A mislis da mene ne ubija? Gdje li je Goran, u picku materinu? Ovo uopste ne lici na njega. On obicno uvek dolazi na vremen. Rekao je da ce doci u sest i ne kapiram zasto ga jos uvek nema.

Mitar: Ma docce, covece. Ne budi ptica zloslutnica. Budi kao ja. Ugledaj se na mene. Misli pozitivno, covece.

(Mitar nije cestito ni izgovorio recenicu, a Goran je dosao u svome kamionu. Na suvozackom mjestu s njim je bio njegov prijatelj Ptar, a pozadi su bili Marko, Zoran i Radovan.)

(Goran otvara vrata skladista, a Radoslav vec pocinje sa svojim obracanjem njemu.)

Radoslav: Pa dobro si se setio doci, covece. Rekao si da ces doci u sest, a sad je sest i dvadeset tri minuta, jebote. Jos smo mi ko budale dosli petn'est do sest ovde.

 Cekamo te skoro cetrdeset minuta, u picku materinu.

Goran: Ajde, ne budi drama queen, covece. Potpuno si se promenio. Ne secam te se takvog.

Mitar: Ajde bre zacutite obojica. Bolje se skoncentrisimo na pos'o.

Radovan: Sta je, Gorane? Dopustices da ovaj balavac tako razgovara s tobom?

goraN: Ovaj balavac, kako ga ti zoves, ima pravo. Bolje je da se skoncentrisemo na pos'o nego da tu brbljamo k'o neke tetke.

(Mitar se na to nasmijao. Bilo mu je drago, jer je Goran dao do znanja da je on (Mitar) u pravu i tako zacepio usta Radovanu.)

Radovan (obraca se Mitru); Sta je bre, ti picko? Sta se smjes? 'Oces da ti picku razbijem?!

Mitar: Pazi da ja tebi ne razbijem picku.

Goran: Dosta obojica! Ako mislite ovako srati bolje odustanite od posla. Nacu neke druge ljude. Bas je problem naci ljude. Kad imas novac, imas sve.

Petar: Da, mozes nas odjebat. Ali mi znamo tvoju tajnu, covece. Sta ces uciniti povodoom toga?

goraaN: Vas cu ubit ako ne prestanete srat.

Zoran: Zar bi bio u stanju ubiti svoje prijatelje?

Goran: Ubio bih vas bez imalo razmisljanja kad bi mi radili o glavi.

Radoslav: Ajde, dosta e sranja. Bolje se skoncentrisimo na pos'o.

goraN. Da, slazem se s tobom. Bolje je da prestanemo srat. Tovarite ovu robu.

(decki du poceli tovariti kokain u kamion. Za malo manje od pola sata natovarili su svu robu.)

Goran: Odlican pos'o ste napravili. Da niste srali, mnogli smo ovo napravit pre pet minuta.

Radoslav: A da ti nisi kasnio, mogli smo ovo napravit pre sat vremena

Mitar: Ajde bre, ne pocinji opet sa svađom.

Radoslav: Ko si ti da mi određujes ka dcu pricat, a kad ne?

Goran: Alo, bre! Ako ste se dosli svađati, bolje idite odavde obojica. Meni ne trebaju tetke koje ce se svađati. Meni trebaju ozbiljni ljudi koji ce raditi.

Radoslav: u pravu si, brate. Izivini. Necemo se svađati, obecavam ti.

goarN: idemo sad. Treba ovu robu i prevesti. Sa mnom ce ici samo Zoran, jer on jedini ima polozeno za C kategoriju, a vi ostanite tu i molite se Bogu da sve prođe glatko.

(Goran i Zoran su otisli da prevezu kokain klijentu, a ostali muskarci su ostali u skladistu. Vrlo brzo su dosli do odredista. Tamo ih je cekao Dragoljub sa svojim ljudima.)

Dragoljub: Napokon si se udostojio pojaviti. Pa cekam te od sest sati u picku materinu.

Goran: Nemoj, molim te i ti sad pocinjati. Do maloprije sam se svađao sa svojim ljudima. I oni su mi srali zbog kasnjenja, a nisam ja kriv za to. Za to je kriv Zoran koji je sevio svoju picku. Njemu je seks vazniji od posla i ako nekog treba kriviti, onda je to on.

Dragoljub: ma necu nikog kriviti, jer nema svrhe. Ipak ste dosli. A tebi cu, sinko, dati savet. Veruj mi da je seks precenjen. Svi a smatraju neophodnim u zivotu, ali veruj mi, to nij tako. Naravno, nekima je lakse, a nekima teze.

Goran: Ajmo, decki, dosta je bilo savetovanja. Vreme je da se roba preveze. Neko bi nas mogao videti.

Dragoljub: Slazem se s Goranom. Moramo ici. Izvoli novac, Gorane. Zasluzio si svaki cent. (Dragoljub je dao Goranu dvije milijarde dinara.)

Goran: Zadovoljsvo je poslovati s tobom, Drago. Nadam se da me neces zajebati i da ces mi dat 10% id prodaje koke kako smo se dogovorili.

Dragoljub: Nista se ti ne brini. U zivotu nikog nisam zajebao. Iako se bavim ovim poslom, trudim se biti posten prema dobavljacima i prema kupcima.

Goran: Ma to svi govore, a na kraju ispadne da svi lazu. Nadam se da i s tobom nije takav slucaj.

Dragoljub: Uverices se da nije.

(Goran i Zoran su se oprostili od Dragoljuba i njegovih ljudi i vratili se u skladiste. Cim su usli u skladiste, ostali decki su ih poceli ispitivati.)

Mitar: j e li uspela posiljka?

Radoslav: koliko ti je platio novca?

Goran: Polako, momci, polako. Postavljate pitanja jedan po jedan. Svima cu odgovoriti. Nista se ne brinite. Jeste, posiljka je prosla uspesno, a covek mi je platio dve milijarde kako smo se dogovorili. Eh, sad nastaje problem kako ovo podeliti na sest delova. Ja cu uzeti osamsto miliona, a vas sestorica podelite po dvesta miliona. Mislim da je tako najpravednije, jer ipak je roba moja. Slazete li se, decki?

Decki (svi u glas): Slazemo se.

Goran: i morate se sloziti, je rod neslaganja ne bi imali nikakve koristi, ja bih opet podelio onanko kako zelim.

Mitar: Znamo.

Goran: E sad, mene interesuje sta cete vi uciniti s ovim silnim novcem?

Petar: Ja cu da kupim BMW, oticu na karibe i karacu latino picke.

Zoran: Ti znas, prijatelju da ja cenim umetnost. Kupicu neku Van Goghovu ili Monetovu sliku, jer njih najvise cenim,

Radovan: ja cu pokusati da snimim film. Od svog rođenja zelim biti reziser. Sad cu se napokon moci okusati u tome, jer imam dovljno novca da snimi film dostojan hollywooda.

Marko: Ja cu pre svega pomoci svojim roditeljima. Kupicu im vilu u Toscani da napokon imaju pristojno mesto za zivot. A onda cu da zaprosim Miljanu, priredicu nam veliku svadbu, jer znam da ona mnogo voli raskos i na kraju cu nam platiti medeni mesec u Bali.

Goran: Lepe planove imate, decki. A sta cete uciniti vas dvojica balavaca?

Radoslav: Mi cemo oputovati negde, sgurno u neku egzoticnu zemlju. Nismo jos odabrali u koju cemo zemlju ici. Moramo pobeci, jer nemamo izbora, s obzirom da smo begunci.

Goran: Da, jebiga, nemate izbora. Morate pobeci.

Mitar: Da, moramo se pobrinuti za sebe.

Goran: Svi imate lepe planove. Nadam se da ce vam planovi uspeti.

Radoslav:  sta ti planiras s tim novcem?

Goran: Iskreno, ne znam ni ja. Posto sam ja uzeo cetiri puta vise novca, potrosicu novac na sve ono na sto cete vas cetvoria potrosit.

Petar: Ovo sad sta si rekao podseca na film „Dobar posao u Italiji“, na Nortonovu izjavu. Nadam se da nam ti neces uciniti isto sto je Norton ucinio Sutherlandu, Wahlbergu i Stathamu.

Goran (slatko se nasmije): Necu vam to uciniti, nista se ne brinite. Dbro, dosta je price. Vreme je da se razdvojimo. Sretno vam ,momci.

(Svi se razdvoje.)

Radoslav: I, brate, gde cemo ici? U koju drzavu?

Mitar: Mogli smo u Miami ili Sin city?

Radoslav:  ili L.A. da upoznamo hollywoodske picke i da ih karamo?

Mitar: Bas mislis da bi ti Angelina Jolie ili Cameron Diaz dale picke?

Radoslav: Ma zajebavam te. Pa mogli bismo u Miami. Tamo je uvek suncano i toplo. Devojke su prelepe i prezgodne.

Mitar: A i lake su. Lako daju picke. Ako odemo u Miami, tamo cemo se nakarati.

Radoslav: Znaci, dogovoreno?

Mitar: Da, dogovoreno. Ali moramo povesti i moju majku. Ne zelim da ona sama ostane ovde. Policajci ce vrsiti teror na nju.

Radoslav: U redu, nista se ne brini. Ali treba da znas da ne smemo ici njoj kuci. Policija je sigurno tamo. A i rizicno je  jebote i da je nazoves. Mozda joj prisluskuju telefone, mogu je pratiti i tako doci do nas.

Mitar: Znam, jebote. Ne znam kako da stupim u kontakt s njom.

Radoslav: Nista ne mozes uciniti, brate. Tvoja majka mora ostati ovde, ali ti joj mozes slati novac. Tako ce moci ziveti ristojno.

Mitar: U pravu si. A nacu neko dete koje ce joj poslati poruku u kojoj cu joj sve objasniti.

(Sutradan ujutro, Radoslav je ugledao djecake koji su igrali nogomet u blizini Goranove vile.)

Radoslav (Obraca se najstarijem djecaku medju njima): Ej, decko! Zelis li zaraditi novac?

Djecak: Da, zelim.

Radoslav: otices u Topolsku 23 i odneti ovu poruku gospođi Slavici Stanisavljevic. Posto postoji mogucnost da je pred njenom kucom mnogo policajaca, poneces dve flase mleka i reci ces im da joj svaki dan dostavljas mleko.

Djecak: Dobro, ciko. Ucinicu tako.

(Mali djecak je zaista ucinio kako mu je Radoslav zapovjedio. Policajci nisu ni posumnjali da su njega zapravo poslali Radoslav i Mitar. Slavica je bila presretna kad je vidjela da joj je poruka stigla od njenog sina. Pozurila je da ju otvori, pa ju je potpuno nezgrapno otovrila. Bila je presretna sto je njen sin uspio da prođe nedace i bilo joj je jako drago sto ce joj sin otici u Miami. Zbog toga je bila presretnai nagradila je djecaka s dvjesto dinara. Radoslav i Mitar su otisli u Miami. U Miamiju se Mitr zaljubio u prelijepu Christy i ozenio ju je, a Radoslavljevo srce nije uspjela osvojiti nijedna djevojka. On je nastavio da leti s cvijeta na cvijet. Mitar je godinama slao novac Slavici, svom bratu i sestri. Dvadeset godina kasnije, Slavica je umrla prirodnom smrcu, a Mitrovi brat i sestra su se preselili u Los Angeles novcem koji im je on slao. Zaposlili su se u vodecim pravnim tvrtkama nakon zavrsenog studija prava. Zarađuju jako dobro i sada su oboje u braku. Mitar je odlucio podijeliti svoju zivotnu pricu s ostatkom svijeta, pa je stoga napisao knjigu: „Od dna do zvijezda“ i izdao je pod pseudonimom Adrian Lebwosky.