My world... My rules

Uvek su mi govorili da ljubav uvek dodjem kada ti je najteže kako bi ti pomogla da prebrodila krizu, da dodje onda kada joj se najmanje nadamo. Nekako sam ceo život verovao u to, ali su me beogradski pederi pokušali uveriti u suprotno i uspeli su u tome..izgubio sam sve emocije u sebi. Mislio sam da više nikada neću osetiti ljubav, sve dok on nije ušao u moj život tu drugu nedelju u januaru 2020.

Mnogi Beograd poistovećuju s New Yorkom. Ne, oni nisu slični po izgledu, ali način i stil života New Yorčana i Beograđana je sličan. I Beograđani i New Yorčani jure za lovom i pri ostvarenju svojih ciljeva ne biraju sredstva. I jedni i drugi su izgubili emocije. I jedni i drugi ne uživaju u ljubavi, samo čekaju kraj dana da se dobro izjebu. To je donekle razumljivo, jer ljudi previše rade kako bi stekli što više novca a većina od njih izgubi dosta vremena na putu do posla i na putu s posla.

Zašto ljudi beže od ljubavi? Zašto se ljudi plaše ljubavi? Zašto se ne žele prepustiti emocijama i uživati u njima? Možda se plaše da će biti povređeni Možda se plaše da će povrediti voljenu osobu. A možda samo srca pojedinih osoba nisu u stanju da osete ljubav. Možda su nečija srca i umova stvoreni samo da razmišljaju i uživaju u niskim strastima kao što su potreba za hranom, pićem i seksom. Ono što je potrebno svakom običnom hommo sapiensu, prosečnog uma.

(Giselle je cijelo popodne razmišljala o Faroukku. Razmišljala je o tome kako bi željela da on dođe u Francusku, ali je znala da se njeni roditelji ne bi složili s tim i da bi natjerali jadnog mladića da se vrati u Maroko. Ali, Giselle nije htela odustajati od svojih snova. Jednom davno, njena tetka Marion, rekla joj je da budućnost pripada samo onima koji veruju u svoje snove. Verovala je da su ona i Faroukk suđeni jedno drugome i zato nije htela odustati od njega. Skupila je dovoljno hrabrosti da spakuje svoje stvari i organizuje put u Maroko. Sačekala je da njene sestre i majka zaspu kako bi ona mogla pobjeći kroz prozor i otići za Maroko. Mnogo joj je olakšavala činjenica što joj je tata bio na službenom putu i znala je da će se izvući bez nekih većih poteškoća. Naravno, u svemu tome u pomoć joj je pritekla njena najbolja prijateljica, Sabine. Ona ju je odvezla na autobusku stanicu. Bus je polazii u tri ujutro za Fes. Uglavnom, imala je dovoljno vremena da stigne na špansku granicu...

Seks jeste neophodan, ali je precenjen. Usuđujem se nazvati ga "nužnim zlom". Svi mi s vremena na vreme moramo isprazniti jaja, moramo se opustiti, prepustiti se užicima koje donosi seks, osloboditi se napetosti. Ali nije sve u tom jebenom seksu. To samo traje petnaest minuta do pola sata i onda je gotovo, svako ode svojim putem i onda se više nikad i ne vidimo. Mnogo je lepše kad imaš nekog da te zagrli i uputi ti reči utehe kad ti je teško. Mnogo je lepše kad imaš nekoga ko će biti uz tebe i u dobru i u zlu, nekoga na koga možeš računati dvadeset četiri sata na dan, sedam dana u nedelji, trideset dana u mesecu, dvanaest meseci u godini. Predivno je kada imaš nekoga ko je spreman preći kilometre samo kako bi te video.

Mnogo volim belu boju, jer me podseća na ljubav moju Kad je u meni, on me podiže zato želim da mi je što bliže Samo njega želim, samo njemu se nadam S njime letim do neba i na dno padam Po gradu ga tražim cele noći, treba mi malo njegove moći Za noć sa njim zadnju paru dajem I nimalo se zbog toga ne kajem Od njega zavisi moja sreća Svakim danom mi treba doza veca Večeras je sa mnom, znam da spavati neću do podne ću da osećam tu sreću Ne želim ni sa kim da ga delim u ovim noćima dugim i vrelim.